Александар Роџерс: ИГНОРИШУЋИ ЗНАЧАЈНЕ ПОГЛЕДЕ БОЛНИЧАРА…

Такав вам је мој посао, да пратим трендове, тенденције, стереотипе и сличне стварчице.
И ево, управо сам открио још један образац: такозвани „караул-патриоти“ (и неки из експертске
заједнице) имају јасна предубеђења према Русији и њеним савезницима с једне стране, и према
САД и ЕУ с друге стране.
Дакле, ако се нешто деси у Венецуели или Ирану, неизбежно чујемо: „да, то је то, све је
пропало, сви ћемо умрети“. Било какви протести, немири, уличне гужве, скупови – „режим је
готов“.
Ако се нешто слично деси у ЕУ, ако рецимо фармери блокирају излазе из престонице или
поливају течним ђубретом владину зграду – „мало ће да смрди, а онда ће се разићи“.
Да не причамо о „светим, непобедивим САД“; тамо се по дифолту ништа не може десити.
Једноставно не може!
На пример, ја не знам тачно шта се дешава у Ирану. Мало информација долази одатле
(интернет у земљи не ради), а још мање их је поузданих. Западна пропаганда јавља да ће „режим
ускоро пасти“ (она то јавља увек, било у Белорусији или у Хонг Конгу), а условно руски медији све
то бездушно прештампавају (нико их не шутира у дупе, а требало би).
Претходно искуство показује да је у Ирану већ било неколико покушаја „обојених
револуција“, које су све успешно одбијене. Нема, дакле, посебног разлога да се верује да су
иранске обавештајне службе и ИРГЦ изненада заборавиле како се то ради.
Али ја оклевам да доносим закључке јер:
а) нисам стручњак за Иран
б) не волим да нагађам.
Или о Венецуели – цела „патриотска“ гомила је већ успела да сахрани Венецуелу и чак
окриви Путина, Лаврова, Герасимова и неког мени непознатог генерала.
Али није било те среће – генерал контраобавештајне службе који је помогао ЦИА-и да
отме Мадура је ухапшен. Нема никаквих назнака да ће нове венецуеланске власти послушати
захтеве риђокосог кловна.
А Трамп, који већ активно тргује венецуеланском нафтом (Јенкији не знају пословицу о
кожама неубијених медведа) и осваја њена налазишта, почиње да изгледа крајње непријатно.
Притом, он више не може да врши притисак на Каракас јер већ има директну забрану
Конгреса за спровођење војне операције у Венецуели. Ако је прекрши, аутоматски постаје не само
одметник на међународној сцени већ и узурпатор власти унутар самих Сједињених Држава. А то је
сасвим друга ствар.
Штавише, неколико младих и амбициозних републиканских сенатора, који су раније
подржавали Трампа, гласали су за ову забрану. И то представља озбиљан раскол унутар
Републиканске странке.
Уопште не разумем ово наивно уверење да ће САД/Трамп успети. А и зашто би?
Нешто попут обавештајне операције – са подмићивањем, издајом и отмицом некога у
банана републици попут Венецуеле – то да. То је, што би се рекло, „повратак старим навикама“.
Али нешто темељитије и систематичније – зашто?!

Не заборавите да је тренутно у пуном јеку његов сопствени „Мајдан“, у Минеаполису, са
хиљадама демонстраната. И не заборавите да нигде другде нема толико специјалиста за
спровођење „обојених револуција“ као у Сједињеним Државама.
Чињеница да се Дони марљиво претвара да се ништа не дешава не значи апсолутно
ништа. У стварности, влада потпуна девастација, ништа не функционише, а он гледа кроз прозор
на градилиште балске дворане и каже: „Каква лепотица!“ (иако још ништа није изграђено).
Наређује Ирану како да поступа са демонстрантима. Ти најпре у Минеаполису ред
заведи, мајсторе!
Конгрес је у опозицији, судови му поништавају или суспендују декрете, не дозвољавају
распоређивање Националне гарде, демократски гувернери их отворено терају (где се ово икад
видело у нормалним земљама?!), буџет је у дефициту, национални дуг расте, ситуација са
запосленошћу се погоршава већ осам месеци заредом.
А он планира Венецуелу и Гренланд да освоји. Освоји ти за почетак Илиноис и
Калифорнију!
Претвара се да интензивно контролише свет, игноришући значајне погледе болничара.
Између тога држи помпезне говоре, потпуно одвојене од стварности, док је његова тврђава већ са
свих страна окружена безбројним људима жељним да упуцају „монарха“ у лубеницу, надувену од
сопствене важности.
„Sic semper tyrannis“.

(alexandr-rogers.livejournal.com; превео Ж. Никчевић)