МЕДЕЈА БЕНЏАМИН, НИКОЛАС ДЕЈСВИС: КО У СТВАРИ ВОДИ ВЕНЕЦУЕЛУ

Доналд Трамп, Getty Images

АМЕРИКА „ВОДИ“ ВЕНЕЦУЕЛУ

Док је Сенат САД 8. јануара гласао за
усвајање Резолуције о ратним овлашћењима
за Венецуелу, републиканска сенаторка
Сузан Колинс изјавила је    да се не слаже са
„континуираним ангажманом који 'води'
Венецуелу“.
Свет је био збуњен када је председник Трамп
први пут рекао да ће Сједињене Државе
„водити“ Венецуелу. Од тада је јасно ставио
до знања да жели да контролише  Венецуелу
наметањем америчког монопола на продају
њене нафте остатку света, како би
венецуеланску владу довео у подређени
однос са Сједињеним Државама.

Америчко Министарство енергетике
објавило је  план за продају венецуеланске
нафте коју су Сједињене Државе већ
заплениле, а затим за коришћење истог
система за сав будући извоз венецуеланске
нафте. САД би диктирале како се приходи
деле између САД и Венецуеле и наставиле
би овај облик контроле на неодређено време.
Трамп је планирао да се састане са
руководиоцима америчких нафтних
компанија како би разговарали о свом плану.

УДАР НА ДРУГЕ ЗЕМЉЕ

Трампов план би прекинуо трговину
Венецуеле са Кином, Русијом, Ираном и
другим земљама и приморао је да троши
своје приходе од нафте на робу и услуге из
Сједињених Држава. Овај нови облик
економског колонијализма би такође
спречио Венецуелу да настави да троши
највећи део својих прихода од нафте на свој
издашни систем социјалне потрошње, који је

милионе Венецуеланаца извукао из
сиромаштва.
Међутим, 7. јануара, „Њујорк тајмс“ је
објавио да Венецуела има друге планове, а
компанија Petróleos de Venezuela, први пут је
потврдила да преговара о „продаји“ сирове
нафте Сједињеним Државама“, објавио је
Тајмс. „У саопштењу на друштвеним
мрежама наведено је да венецуелански план
користи „оквире сличне онима који тренутно
важе са међународним компанијама, као што
је Chevron, и да је заснован на строго
комерцијалној трансакцији“.“

ТРАМПОВЕ ПРЕТЊЕ

Трамп је запретио даљим војним акцијама
како би сменио вршиоца дужности
председнице Делси Родригез са функције ако
се не придржава америчких планова за
Венецуелу. Али Трамп се већ приклонио
реалности својом одлуком да сарађује са
Родригезовом, признајући да Марија Корина

Мачадо , претходна америчка фавориткиња,
нема подршку народа у Венецуели. Само
присуство Делси Родригез као вршиоца
дужности председнице открива неуспех
Трампове операције промене режима и
његову невољкост да покрене још један рат
САД у коме се не може добити.

ПОСЛЕ ОТМИЦЕ МАДУРА

Након америчке инвазије и отмице
председника Мадура 3. јануара, Делси
Родригез је положила заклетву као вршилац
дужности председника, потврђујући своју
лојалност председнику Мадуру и
преузимајући задужење за вођење земље у
његовом одсуству.
Али ко је Делси Родригез и како ће она,
условно говорећи, владати Венецуелом? Као
послушна америчка марионета или као
лидерка непоражене и независне Венецуеле?
Делси Родригез је имала седам година 1976.
године, када је њен отац мучен и претучен на

смрт као политички затвореник у
Венецуели. Хорхе Антонио Родригез био је
34-годишњи суоснивач Социјалистичке лиге,
левичарске политичке странке, кога је влада
оптужила за водећу улогу у
отмици Вилијама Нихауса , осумњиченог
официра ЦИА-е који је радио под маском
руководиоца компаније Овенс Корнинг.
Хорхе Родригез је ухапшен и преминуо у
државном притвору након саслушања од
стране венецуеланских обавештајних
агената. Иако је званични узрок смрти тобож
срчани удар, обдукција је показала да је
претрпео тешке повреде током мучења,
укључујући седам сломљених ребара,
нагњечен грудни кош и озбиљно оштећење
јетре.

ПУТ ДЕЛСИ РОДРИГЕЗ И ЊЕНОГ БРАТА

Делси је студирала право у Каракасу и
Паризу и постала адвокат за радно право, док
је њен старији брат Хорхе постао психијатар.
Делси и њена мајка, Делси Гомез, биле су у
Лондону током неуспелог пуча у Венецуели
2003. године, који су подржале САД, и
осудиле су пуч из амбасаде Венецуеле у
Лондону у интервјуима за BBC и CNN.
Делси и њен старији брат Хорхе убрзо су се
придружили боливарској влади Уга Чавеза и
доспели до низа високих позиција под
Чавезом, а затим и Мадуром: Делси је била
министарка спољних послова од 2014. до
2017. године, а министарка економије и
финансија од 2020. до 2024. године, као и
министарка за нафту и потпредседница;
Хорхе је био потпредседник годину дана под
Чавезом, а затим градоначелник Каракаса
осам година.
5. јануара 2026. године, Хорхе, сада
председник Народне скупштине, положио је
заклетву пред својом сестром као вршиоцем
председничке дужности, након незаконите

америчке инвазије и отмице председника
Мадура. Делси Родригез је рекла свом
народу и свету:„Долазим као извршни
потпредседник уставног председника
Боливарске Републике Венецуеле, Николаса
Мадура Мороса, да положим заклетву.
Долазим са болом због патње која је нанета
венецуеланском народу након нелегитимне
војне агресије на нашу домовину. Долазим са
болом због отмице два хероја који су таоци у
Сједињеним Америчким Државама,
председника Николаса Мадура и прве даме
наше земље, Силије Флорес. Долазим са
болом, али морам рећи да долазим и са
чашћу да се закунем у име свих
Венецуеланаца. Долазим да се закунем у име
нашег оца, ослободиоца Симона Боливара.“
У другим јавним изјавама, вршилац
дужности председника Родригез је постигао
фину равнотежу између жестоких тврдњи о
независности Венецуеле и прагматичне
спремности за мирну сарадњу са
Сједињеним Државама.

САРАДЊА НА РАВНОПРАВНИМ
ОСНОВАМА

Дана 3. јануара, Делси Родригез је изјавила
да Венецуела „више никада неће бити ничија
колонија“. Међутим, након што је
председавала својим првим састанком
кабинета следећег дана, рекла је да
Венецуела тражи „уравнотежен и са
уважавањем“ однос са Сједињеним
Државама. Даље је рекла: „Позивамо владу
САД да заједно радимо на плану сарадње,
усмереном ка заједничком развоју, у оквиру
међународног права, и која јача трајни
мирни саживот.“
У директној поруци Трампу, Делси Родригез
је написала:“„Председниче Доналде Трампе,
наши народи и наш регион заслужују мир и
дијалог, а не рат. То је увек било уверење
председника Николаса Мадура и то је
уверење целе Венецуеле у овом тренутку.
Ово је Венецуела у коју верујем и којој сам

посветила свој живот. Мој сан је да
Венецуела постане велика сила где сви
пристојни Венецуеланци могу да се окупе.
Венецуела има право на мир, развој,
суверенитет и будућност.“
Алан Мекферсон, који председава Центром
за проучавање силе и дипломатије на
Универзитету Темпл у САД, назива Делси
Родригез „прагматичарком која је помогла у
стабилизацији венецуеланске економије у
последње време“. Међутим, у разговару за
Ал Џазиру, упозорио је да би свако
понижење од стране Трампове
администрације или захтеви који се сматрају
претераним могли да окончају сарадњу и
поремете равнотежу.

ЗАПЛЕНА ТАНКЕРА

Након америчке инвазије 3. јануара, најмање
десетак танкера за нафту испловило је из
Венецуеле са искљученим транспондерима
за лоцирање, превозећи 12 милиона барела

нафте, углавном за Кину, ефикасно
прекидајући америчку блокаду. Али онда су
се 7. јануара америчке снаге искрцале
и заплениле два танкера, један на Карибима
и руски у северном Атлантику које су
пратиле већ неко време, што је јасно
показало да је Трамп и даље намерен да
селективно спроводи америчку блокаду.
Шеврон је позвао америчке запослене на рад
у Венецуелу и наставио нормалне испоруке
америчким рафинеријама након
четвородневне паузе. Међутим, друге
америчке нафтне компаније нису вољне  да
уђу у Венецуелу, где су Трампове акције до
сада само повећале политичке ризике за било
какве нове америчке инвестиције, усред
глобалног вишка залиха нафте, ниских цена
и света који прелази на чистију, обновљиву
енергију.

ФАБРИКОВАЊЕ СЛУЧАЈА

У међувремену, Министарство правде САД
се труди да фабрикује случај против
председника Мадура, након што је Трампов
незаконити ратни план довео до Мадуровог
незаконитог хапшења као вође непостојећег
нарко-картела у страној земљи где се никако
не може применти било који закон САД. На
свом првом појављивању пред судом у
Њујорку, Мадуро се представио као
председник Венецуеле и ратни заробљеник.
Наставак заплене бродова на мору и
покушаји да се Венецуела преузме контрола
над њеним приходима од нафте нису
„уравнотежен и са поштовањем“ однос који
Делси Родригез и влада Венецуеле траже, а
позиција САД није толико јака колико
сугеришу претње Трампа и Рубија. Под
утицајем неоконзервативаца попут Марка
Рубија и Линдзи Грејама, Трамп је довео
САД до ивице рата у Латинској Америци
који врло мало Американаца подржава, а
против кога ја свакако већи део света.

Међусобно поштовање и сарадња са
Родригезовом и другим прогресивним
латиноамеричким лидерима, попут Луле у
Бразилу, Густава Петра у Колумбији и
Клаудије Шајнбаум у Мексику, нуде Трампу
начине за спасавање образа из све опасније
кризе у коју су он и његови необавештени
саветници упали.

НЕ УЋИ У РАТ

Трамп има изузетно одрживу алтернативу да
би избегао да га Марко Рубио увуче у рат:
оно што Кинези воле да називају „сарадњом
у којој сви добијају“. Већина Американаца
би то радије подржала него игру са нултим
збиром хегемонистичког империјализма у
коју Рубио и Трамп уливају тешко зарађени
порески новац.
Главна препрека мирној сарадњи коју Трамп
тврди да жели је његово слепо веровање у
амерички милитаризам и војну надмоћ. Он
жели да преусмери амерички империјализам

са Европе, Азије и Африке ка Латинској
Америци, али то више није победничка
прича, нити га легитимизује по
међународном праву, а подједнако је
непопуларно и код америчког народа.
Ако ништа друго, постоји знатно веће јавно
противљење америчкој агресији у
комшилуку него америчким ратовима
удаљеним десетак хиљада миља. Куба,
Венецуела и Колумбија су наши блиски
суседи, а последице њиховог увлачења у
насиље и хаос су очигледније већини
Американаца него подједнако ужасни
људски губици током географски
удаљенијих америчких ратова.
Трамп разуме да је бескрајни рат
непопуларан, али и даље изгледа верује да
може да се извуче са „једнократним и
завршним“ операцијама попут бомбардовања
Ирана и отмице председника Мадура и
његове прве даме. Ови напади су, међутим,
решили само имагинарне проблеме
–  непостојеће иранско нуклеарно оружје

и непостојећи  Мадуров   нарко-картел – док
су погоршали дугогодишње регионалне
кризе за које је у великој мери одговорна
политика САД, а које немају војна решења.

УМЕСТО ЗАКЉУЧКА
Суочавање са Трампом је тежак изазов за
Делси Родригез и друге латиноамеричке
лидере, али сви би требало да схвате до сада
да је попуштање Трампу или допуштање да
их он једног по једног уништава пут ка
пропасти. Свет мора да се уједини како би
одвратио агресију и бранио основне
принципе и правила Повеље УН, према
којима се све земље слажу да мирно
решавају спорове и да не прете или користе
војну силу једна против друге. Било каква
шанса за мирнији свет зависи од тога да се
коначно почну озбиљно схватати те обавезе,
као што нису учинили ни Трампови
претходници.
Постоји све већи покрет који организује
протесте широм земље како би се Трампу

поручило да амерички народ одбацује
његове ратове и претње ратом против наших
суседа у Латинској Америци и широм света.
Ово је кључни тренутак да подигнете свој
глас и помогнете да се преокрене ток
бескрајног рата.

Медеја Бенџамин је суоснивачица
организације  CODEPINK for Peace и
ауторка неколико књига, укључујући
„Унутар Ирана: Права историја и политика
Исламске Републике Иран“ .Николас Џ. С.
Дејвис је независни новинар, истраживач за
CODEPINK и аутор књиге „Крв на нашим
рукама: Америчка инвазија и уништење
Ирака“ . Они су аутори књиге „Рат у
Украјини: Разумевање бесмисленог сукоба“ ,
која је сада објављена у ревидираном,
ажурираном другом издању. Такође су
редовни сарадници сајта„Global Research“.

ПРИРЕДИО:
ВЛАДИМИР ДИМИТРИЈЕВИЋ