Прилепин: Кад Небензја рече да Трамп даје замах империјализму и неоколонијализму, хтео сам да викнем „Браво!“

© fakti.rs

ЕВО, другови, шта ми се допало.

Стални представник Русије при УН, Василиј Небензја, обраћајући се уваженој публици, није штедео речи.

Желео сам да викнем „Браво!“ после сваке његове опсервације.

Рекао је да нема оправдања, да га и не може бити, за злочин који су „САД цинично починиле у Каракасу“.

Рекао је и да је хватање Николаса Мадура „чин међународног разбојништва које постаје претеча ере безакоња“.

Али, најважнији део његовог говора била је ова значајна формулација: „Вашингтон даје нови замах империјализму и неоколонијализму“.

Од 2022. године неуморно тврдим да је Специјална војна операција само део огромног посла који је пред нама, јер је у току велика, глобална антиколонијална револуција, коју Русија може и има право да предводи.

Дуго времена смо управо то радили: уништавали друге империје и доносили слободу народима.

Онда су променили мишљење, а наше место је од тада остало празно.

Међутим, у земљама Глобалног Југа, била је жива и још живи нада да ће се Русија вратити себи некадашњој.

О овоме сам говорио у емисији Владимира Соловјова у пролеће 2022. године, а други учесници исте емисије су ме збуњено погледавали: какав колонијализам и антиколонијализам?!

Какав колонијализам?

Обични.

Небензја је чак поменуо „империјализам“! А и то је класика, то је, извините, совјетска обука.

Либерална и националистичка терминологија брзо застарева. Једноставно зато што не објашњава ништа у новом свету. Враћамо се концептима који су раније функционисали и, штавише, функционишу и данас.

ће питати: „Али шта је са чињеницом да је Русија такође империја?“

Пре неког времена, предложио сам своју формулацију: „Русија је антиколонијална империја.“

ВД председника Венецуеле Делси Родригез

            За разлику од, рецимо, Сједињених Држава и Британије.

Чини се да су Кина и Индија такође империје: гигантске земље са бројним нацијама утврђеним у њиховим уставима и бројним аутономним регионима.

Али, Кина и Индија, упркос својим брзо растућим економијама, остају ентитети за себе. За разлику од нас, оне никада нису биле стално и активно ангажоване у извозу националноослободилачких револуција. А Русија је то учинила у 19. веку, посебно у 20-ом када је тај „посао“ за нас био“на траци“.

Русија је империја која се, век за веком, мешала у европске и евроазијске, а затим и глобалне послове, доносећи не ропство (о подели Пољске ћемо други пут), већ независност и социјалну правду (чак и ако нам је самима недостајала).

Да ли смо спремни да се тиме озбиљно бавимо и у овој новој фази?

Нисам сигуран.

Али, сама чињеница да смо почели да ствари називамо правим именом већ је пола онога што треба чинити.