Радомир др Павловић: КРАВИЦА

Кравица је симбол јунаштва, отпора али и страдања Срба у 20. вијеку у Средњем Подрињу. Кравица је симбол борбе за слободу и правду српског народа. Међу првим црквама и школама у Босни била је управо Кравица. Кравица симбол српског отпора за вријеме Аустроугарске. У Баћићима код Кравице родио се Васо Ерић 1844. године, борац против неправде над Србима овог краја у вријеме Аустроугарске тираније. Васо се нашао у депутацији која је ишла у Будим и Пешту 1908. године да се жали на поступке и власт Аустроугарске у нашим крајевима. Био је оштар у свом говору у Пешти јер је критиковао анексију. Успио је из Пеште да побјегне уз помоћ српског конзула у Београд и избјегне хапшење. Васо се у Београду увезује са Народном одбраном чији је циљ био ширење националних мисли Срба заједно са мајором Костом Тодоровић на ријеци Дрини. Мајор Коста Тодоровић у септембру 1914. године ослобађа Сребреницу од аустроугарског окупатора. Убрзо Косту хапсе и жива спаљују на ломачи у центру Сребренице. У знак захвалности на иницијативу др Павловића тада предсједника СО Сребреница подигнута му је спомен–биста у Скеланима 2014. године на 100 година од Првог рата. Васо Ерић је преживио све ратове и албанску голготу и вратио се својој кући у Баћиће 1920. године. Заједно са њим у Народну одбрану 1912. године приступили су и његови синови. Породица Васе Ерића дала је 4 добровољца (Васо, Јован, Сретен и Коста). Из породице Ерић била су три велеиздајника за Аустроугарску, али велики борци за свој српски народ. Јован и Јаков били су Васини синови. Васо је биран као посланик испред Сребреничког среза у Први босански сабор, одатле је ишао на Сабор у Пешту да брани своју земљу од анексије Аустроугарске. Када је требало да се изјасне босанско-херцеговачки делегати у Парламенту Пеште први је ријеч узео Васо Ерић и рекао ”Високи доме, господо народни представници, господо министри и сви присутни, не можемо потписати анексију и то из два разлога. Прво што се нисмо консултовали са нашим народом. Друго како ли ће то посматрати сусједне земље. За ове ријечи Швабе су Васи спремале тамницу како је имао куражи један сељак из Кравице да овакве ствари изговори у Парламенту једне велике Царевине. Успио је Васо да побјегне Швабама. Да дође у Београд. Да ступи у Народну одбрану. Пребродио је Балкански рат. Оступао преко Албаније и отишао на Крф и даље у Солун. Преживио је и пробој Солунског фронта. После пуних 9 година вратио се у новембру 1919. године у Кравицу. Умро је 1931. године. Његови синови Јован и Јаков осуђени су у бањалучком процесу по 16 година. Јаков је умро у Црној кући у Бањој Луци, а Јован протјеран у Арад на робију. Преживио је робију и по завршетку рата вратио се својој кући. Трећи син је емигрирао у Италију и прикључио се у добровољце. Умро је у јесен 1920.године. Кравица је дала око 60 солунских добровољаца. Прича о Васи Ерићу нема свој крај већ се наставља даље.Ту је и прота Милан Петковић из Дриљаче,народни послани у вријеме Краљевине СХС у више наврата.Прота Милан је народни трибун и борац за права срба у овом крају. Кравички солунци се дижу као устаници 1941. у одбрану својих огњишта од стране НДХ и усташа и дижу устанак код своје цркве у Кравици. Желим истаћи најбоље међу њима од Ристе Перића преко Љеље Петковића до Јована Николића и Пере Ђукановића. Посебно мјесто међу њима има Јездимир Дангић родом из Буљима код Кравице и његов замјеник Драгутин Тошић. Удружење Мост је подигло спомен–плочу и Јездимиру Дангићу и Драгутину Тошићу. Јездимирова кћерка Нада је долазила у Сребреницу и Кравицу и причала на округлом столу о јунаштву свог оца као најмлађег Младобосанца. О његовим подвизима на ријеци Дрини, у Пољској, боравку по затворима и српским издајама. О патњама њихове породице од стране комуниста. Исту причу ми је причао и отац Драгутина Тошића, Александар Тошић који је био учитељ у Крњићима и који је умро прије пар година у Бајиној Башти. Ту су и судбине Пере Ђукановића Солунца и његових синова Павла и Ђокана који завршише на Голом отоку. У књизи Устанак на Дрини Перо Ђукановић је описао све страхоте Срба и масовних страдања на ријеци Дрини током 1941/42. године. У јулу 1944. године у једној кући усташе су у Анђићима спалиле 38 мјештана села Зонићи, све жене и дјецу тога села гдје најмлађа жрва била кћерка Свете Павловића, Јефимија, која је имала само 6 мјесеци. Шта је то него геноцид села у коме су побијене све жене и дјеца. Прича о Кравичанима, њиховом јунаштву, отпору и борби за слободу се наставља и даље. Август 1941.год. Дрињача и клање српске нејачи од стране НДХ и наших комшија се наставља. После Јасеновца ријека Дрина је друга масона гробница српског народа у 20 вијеку. Операција Трио и протјеривање и убијање Срба на ријеци Дрини од стране НДХ и усташа остала је тајна комунистичке власти и та мјеста масовних убијања Срба никада нису обиљежена и пописана. Удружење Мост је 2016. издало зборник радова под називом Продор Францетића легије на ријеку Дрину током 1942-4.године и објавило попис свих српских жртава Сребренице и Братунца од стране НДХ. Само у Сребреничком срезу је убијено 2263 Србина од чега је 430 дјеце. Мјеста масовних убистава је захваљујући удружењу Мост и др Павловићу обиљежено у Црвици, Жлијебцу, Сребреници,  Дрињачи, Скеланима. Ми ћемо наставити и даље са обиљежавањем тих мјеста. У мају смо отварили спомен–парк у Скеланима. Започињемо спомен–обиљежје у Топлици. Обиљежиће се и мјеста низ ријеку Дрину која нису обиљежена, а која свједоче о масовним убиствима Срба од Факовића до Дрињаче. Моја мајка је 1942. прешла ријеку Дрину тако што су јој са чамца бацили грану дрвета и тако је прешла у Клотијевцу у Србију. Она свједочи о масовним покољу Срба Подравања, Радошевића, Лубеница и села из Осата. Милош Митровић, професор који живи у Братунцу ми је причао да му је његов дјед Јово свједочио о убиству најмање 50 људи из Подравања током операције Трио од стране усташа. Милош свједочи о судбини своје породице и 1942. и 1992. године. На други Васкрс 1942. године у Бањевићима је убијено 164 мјештана у једном потоку испод тога села. О томе је свједочио једини преживјели тај покољ Марковић Цвијан из тога села. Анка Млађеновић из села Јежештица свједочи о судбини своје породице, свог дједа Љубомира из другог и свог оца Анђелка из овог рата. Масовна убиства Срба Јежестице десила су се и 1942.,1944. и 1992. године. О томе свједочи спомен–обиљежје у Јежештици. На друге Тројице 1943. године усташе су побиле 250 српских цивила у Сребреници, Залазју и Брежанима. У селу Залазју, сви затечени, њих 107 од којих 40 дјеце. Само из породице Ракић 45 је убијено. У самом граду Сребреница је убијено 155 Срба. Страдале су цијеле многочлане породице Стевановића, Крстајића као и 15 цивила из села Брежани који су се затекли тај дан у граду Сребреница. Плоча са именима настрадалих Срба налазила се у сребреничкој цркви али су у последњем рату плоче полупане и нестале да би се избрисала истина о страдању Срба на овим просторима из Другог рата. Убијени су затрпавани у јаме испод данашње гимназије одакле је изградњом колектора дио посмртних остатака измјештен 1971.године у костурницу коју су називали ”Партизанско гробље”, а у њој били углавном сахрањени све Срби. Број имена свих настрадалих током 14. и 15. јуна 1943. године никада није тачно утвђен јер то није био интерес комунистичке власти да се тобоже не би угрозило братство и јединство. О овим догађајима у граду Сребреница свједочио је мјештанин Милош Николић чији је дјед Јово са снајом Василијом убијен у кући у којој данас живе његови потомци. О усташком злочину у мом селу Зонићи свједочи Светозар Павловић у својој књизи “Мемоари” када су у том селу запаљене све жене и њихова дјеца и преживјеле мушке главе морале су се поново женити након другог рата. Тада је из села убијено 16 Николића, 12 Павловића, 5 Јовановића и 3 Васића. У подручју кравичких села од стране усташа током 1942-1944. убијено је преко 600 Срба, а највећи злочини били су у Јежештици, Анђићи, Бањевићи и Дрињаче. Буре српске крви из Дрињаче из августа 1941. године свједочи о масовним клању Срба и вађењу очију које су послате Павелићу у Загреб као дар свирепости над Србима. Масовни злочини током 1942. год у Скеланима о којима је свједочио потомак Дражо Глигић као и у Црвици током 1942/3. године  о чему је свједочио и записао у својој књизи Цвјетко Стојкановић употпуњује суровост страдања Срба у Средњем Подрињу. Не смијемо заборавити и масовне злочине над Србима у Факовићима из прољећа 1942. године. То је једино мјесто које су комунистичке власти обиљежиле као мјесто масовних убиства Срба. Њих 56 усташе су заклале пред кућом локалног свештеника, а њихове лешеве побацале у ријеку Дрину. Осталих 179 Срба усташе су побиле из митраљеза и и затрпале у двије већ припремљене јаме у Факовићима. О овим масовним злочинима Срба на ријеци Дрини најбоље је описао у својој књизи Устанак на Дрини Перо Ђукановић. Зашто се ћутало и зашто жртве никада нису све пописане најбоље је Перо објаснио да је то зауставио Родољуб Чолаковић да се због масовног страдања Срба не би угрозило братство и јединство ако би се све српске жртве пописале и та мјеста обиљежила. Зато где је стао Перо удружење Мост из Сребренице је наставило да обиљежава та мјеста и држи помен за те невине жртве. Удружење Мост ће наставити да обиљежава сва мјеста тих масовних злочина над Србима Подриња, а ја као потомак тих страдалих на основу свједочења свог оца и мајке што су преживјели и свједочили о страдању својих породица и својих села Кравица- Зонићи-Оправдићи и Подравање наставићу са обиљежавањем свих мјеста геноцида над Србима Средњег Подриња из Другог рата.Историја нам се понавља у задњих 100. година.Страдање срба Кравице и околних мјеста се наставља и током рата 1992/3. У понедељак 5. јануара 2026. године у Кравици се одржава парастос за све жртве овог дијела Подриња, а посебно за жртве Кравице на крвави Божић 1993.године за чије злочине још нико није одговарао и након 33 године рекао нам је др Павловић Радомир, аутор књига Црне мараме Сребренице и Спомен обиљежја Сребреница-Братунац 1992-1995.год. И прича о јунаштву и страдању Кравичана и данас на парастосу у Кравици се наставља. После Васе Ерића траје прича о јуначкој смрти Голуба Ерића на Божић 1993. године и мучком убиству његовог брата Неге и његове супруге Крстине, на кућном прагу од стране Насера Орића и његових џелата. Данас одајемо почаст за све кравичке јунаке,њих 49, који нису више са нама. Нећемо никога посебно истицати. Сви остају да живе као јунаци у нашим сјећањима и они из 1914. и они из 1941. као и они из крвавог Божића 1993.год. Рекао нам је др Павловић Радомир, аутор више зборника и књига на тему страдања Срба Средњег Подриња у 20 вијеку .