Драгиша Васић, глас из прошлости

Фото: Богдан Трифуновић

Трибина „Живот и дело Драгише Васића” одржана је у уторак, 23. децембра у Градској библиотеци Чачак, поводом 140 година од рођења и 80 година од смрти овог истакнутог српског адвоката, писца и политичара. О Васићевом  животу, стваралаштву и значају говорили су др Мило Ломпар,  др Милош Тимотијевић,  Борисав Челиковић и др Владимир Димитријевић који су осветлили његово место у књижевности као и улогу у јавном и политичком животу у временима дубоких историјских превирања у првој половини 20. века.

Идеја за одржавање трибине потекла је из Горње Трепче, завичаја оца Драгише Васића, а публику је на самом почетку поздравио здравичар Милинко Гојковић из овог села.

Проф. др Мило Ломпар обратио се публици посредством видео-снимка извинивши се што због здравствених разлога није могао лично да присуствује. Он је подсетио да је више пута био у Чачку и Горњем Милановцу, вођен осећањем дуга према Драгиши Васићу кога цени као једну од изузетних личности српске културе и значајног писца прве половине 20. века.

Ломпар је истакао да је о Васићу писао још за време комунистичке идеологије и једнопартијског система, те да је прву студију о овом писцу после Другог светског рата посветио роману „Црвене магле”, а касније је проучавао и његове приповетке и објавио књигу „Модерна времена у прози Драгише Васића”. Ломпар је нагласио да Васић представља посебну личност српског народа и да је главна идеја његовог дела разградња патријархалног модела света, која испуњава драму његових јунака и произилази из трагичног искуства Првог светског рата.

– Он је унео тамне тонове у опис Великог рата и на видело је изнео драму Србије истичући колективну драму, а не само драму појединца. Посебно је важно што та драма доводи у питање смисао жртве у победи, како индивидуалне тако и колективне. Ово га разликује у односу на све експресионистичке писце који пропитују смисао рата и посебно је видљиво у новели Реконвалесценти – казао је он.

Дело Драгише Васића нераскидиво је повезано са његовом биографијом чији је детаљан преглед дао историчар др Милош Тимотијевић који је 2016. објавио научну монографију „Драгиша Васић и српска национална идеја”. Он је говорио о породици Васић у којој је Драгиша рођен и одрастао, шта је то што га је обликовало и која су била важна идентитетска упоришта од раног детињства.

Нарочито је истакао његово седмогодишње учешће у ратовима, рањавање, одликовања, учешће у великим биткама, прелазак преко Албаније које је било једнако искуству смрти чак и за преживеле итд. Све то је суштински одредило његов живот и књижевни и публицистички рад. Према речима Тимотијевића, постоји пет верзија смрти Драгише Васића, али ниједна није историјски потврђена.

Још један историчар био је учесник ове трибине – Борисав Челиковић из Горњег Милановца. Он је казао да је још као студент 1984. године сазнао за Драгишу Васића када су његова дела била забрањена.

– У мени је прорадио локалпатриотизам, па сам покушао да се у Горњем Милановцу поново говори о Драгиши Васићу. И данас га се сећамо као и наше борбе да га вратимо тамо где припада, у српску историју и културу – рекао је Челиковић.

Он је у наставку дао хронологију неуспелих и успелих покушаја да се организују догађаји о Васићу – вечери отвореног дијалога, трибине и научни скуп што је донекле дало допринос његовој судској рехабилитацији 2009. године.

Професор чачанске Гимназије, др Владимир Димитријевић је у свом излагању истакао да нам се Драгиша Васић враћа са осећањем као да се многе ствари нису превише промениле и као да живимо у истим околностима као у време формирања Краљевине СХС.

Он је читао Васићеве цитате, између осталог, из текста „Бацајте ордење” у коме је аутор упутио оштре речи на рачун свог времена. Димитријевић је казао да се многе Васићеве примедбе могу и данас применити, јер нисмо учили из прошлости и нисмо исправљали грешке на које је он у листу „Прогрес” указао још 1920. године. Он је своје излагање завршио истичући да је Драгиша Васић био прави родољуб што је доказао и својим животом и својом херојском смрћу.

На крају трибине прочитано је писмо Лане Смит, праунуке Драгише Васића, које је публици пренело топлину породичне приче о човеку који је својим делом оставио неизбрисив траг.