Заокрет Италије: Не пристају на колективно самоубиство унутар Европске уније

© Tanjug / AP Photo/Alessandra Tarantino

Отклон Италије од политике ЕУ говори да су суверенистички покрети у читавој Европи, без обзира да ли долазе са деснице или левице, свесни погубности наставка рата против Украјине, а нарочито политике санкција према Русије јер је то акт геополитичког самоубиства Европе, каже за Спутњик новинар Милорад Вукашиновић.

„Кад је реч о Италији, то је земља која је већ одавно под великим притисцима глобалистичких елита. Италија је земља дубоких економских и социјалних противуречности која се већ деценијама суочава са таласима неконтролисаних миграција што је велики притисак не само на италијанске социјалне фондове, него и на основна, елементарна питања безбедности . Тако да је окретање Италије ка политичкој десници и идеји суверенизма једна логична последица краха италијанског суверенитета који се дешава од убиства премијера Алда Мора 1978. године до данас“, додаје Вукашиновић.

Прекид сарадње са Русијом угрозио егзистенцију Италије

Према његовим речима, Италијани су имали занимљиву политичку вештину да из великих криза увек излазе на један фантастичан и за италијанске прилике карактеристичан начин у односу на остатак Европе.

Међутим, очигледно је да сада Италију захвата једна дубока криза идеја уз проблеме који се само умножавају наставком рата у Украјини, сматра Вукашиновић.

„Дакле, све оно што је Италија покушавала изградњом мостова сарадње са Русијом преко некадашњег премијера Берлусконија и његових добрих односа с председником Русије Путином, постберлусконијевске политичке класе у Италији су углавном срушиле. Или довеле до оних граница које угрожавају саму егзистенцију Италије. А прекид сарадње са Русијом је стари циљ атлантиста, атлантистичке геополитике и акт геополитичког самоубиства Европе у политичкој, економској, социјалној, моралној и свакој другој сфери.“

Утицај папа на политику Рима

Италија је земља где се налази средиште Римокатоличке , највеће хришћанске цркве на свету, а после папе Војтиле све потоње папе, укључујући папу Фрању и актуалног Лава XIV инсистирају на обнови духовног дијалога са Русијом и Руском православном црквом, додаје Вукашиновић.

Ставови католичке цркве о кризи Украјини били су неупоредиво умеренији од ставова васељенског патријарха, подсећа Вукашиновић.

„Италија се као земља где се налази средиште римске цркве увек понашала доста уравнотежено и прагматично у том конфликту, свесна високе цене коју производи рат на тлу Европе. Због тога су Италијани донели, не могу рећи радикалне него тако јасне и прецизне одлуке, чији је циљ дистанца од наставка сукоба у Украјини.“

Отпор „бриселском јединству“ треће силе ЕУ

Италија као трећа земља у ЕУ и по броју становника и по снази економије својим ставом о украјинској кризи нарушила је тзв. бриселско јединство а нарушила би га и раније али није због велике презадужености привреде, оцењује Вукашиновић.

А то је велико ограничење за сваку италијанску владу а посебно ову која инклинира ка десници, додаје Вукашиновић.

„Међутим, тачно је то да је Италија једна од неколико најважнијих европских земаља и сигурно је да је улога Италије и у хладном рату и постхладноратовском периоду била врло важна. Уосталом, нису се случајно, баш на тлу Италије, седамдесетих и осамдесетих година дешавале велике друштвене поделе, противречности и политичке турбуленције. Италијани су били познати по нестабилним владама , по политичком систему који није производио стабилност него дубоку нестабилност. Сада је проблем Италије губитак италијанског идентитета . Мислим да је то фактор који обједињује сва питања о којима смо говорили и да ће то бити далекосежно највећи проблем не само Италије, него читаве западне Европе“, закључио је Вукашиновић.

Салвини: Санкције бациле ЕУ на колена

Санкције усмерене на слабљење Русије имале су супротан ефекат и бациле су на колена западне економије, изјавио је министар саобраћаја и инфраструктуре и вицепремијер Италије Матео Салвини .

„Једноставно, примећујем да су скоро четири године сукоба и 19 пакета санкција, који су требали да баце Русију на колена, на колена бацили европске економије, а такође су довели до поскупљења енергената за Италијане“, рекао је Салвини у интервјуу за телевизију „Рете 4“.

Салвини је такође позвао на опрез у вези са растућом милитаризацијом Европе.

Италија је једна од седам земаља ЕУ које се противе плану Европске комисије о експропријацији замрзнуте руске имовине под маском репарационог кредита за Украјину.

Италијански министар спољних послова Антонио Тајани претходно је изјавио да би учешће Италије у програму НАТО за набавку америчког оружја за Украјину било „преурањено“ у светлу текућих мировних преговора.