Ко ће све плаћати цену новог америчког експеримента званог „забрана куповине руске нафте“ /видео/

© Sputnik / Максим Блинов /

Захтев САД о избацивању руске нафте са кинеског, индијског и јапанског тржишта која је највише купују, свакако би глобално изазвало значајне поремећаје, пре свега због раста цена. Осим нафте поскупеће и други производи,, јер је Кина већ саопштила да одбацује тај нови притисак и да је спремна на још жешћи царински рат са САД.

Економски аналитичар Бојан Станић тако види даљи развој ситуације повом новом америчког малтретирања, како га је назвала Кина, одбацивши га и најавивши да пристаје на царински рат са додатних 100 одсто на увоз кинеских производа у Америку, којим је запретила администрација Доналда Трампа.

У емисији Енергија Спутњика, Станић који је помоћник директора Сектора за стратешке анализе у Привредној комори Србије, сматра да ће раст економског сукоба између Кине и Америке, две најјаче привреде света, смањити потенцијал глобалног раста, од чега ће посебан проблем имати земље у развоју.

Одрешита Кина, спремна за рат

Ових дана амерички председник Доналд Трамп је запретио Кини и Индији, али и Јапану, да ће, уколико се не одркну руске нафте, повећати царине на робу коју Америка од њих увози. Кинезима чак 100 одсто. Кина је званично одмах одговорила да се неће одрећи руске нафте чији је највећи купац, али и иначе највећи потрочаш нафте у свету. Индија која је други највећи купац руске нафте којом подмирује више од трећине потреба, а укупно је трећи светски потрошач, није се сасвим јасно одредила. Мада се Трамп похвалио како му је индијски премијер Нарандра Моди у телефонском разговору обећао да неће више увозити руску нафту, званичници индијског Министарства спољних послова, то нису потврдили, чак су напоменули да тога дана који помиње Трумп Моди са њим уопште није разговарао.

Интересантно је да је Јапан велики савезник САД био врло уздржан у одговору. Јапански министар финансија Кацунато Като је свом америчком колеги Скоту Бесенту пренео је да ће Јапан „учинити све што може у координацији са земљама Г7 како би се постигао мир у Украјини на праведан начин“. Наравно, Трамп је свој захтев образлаже тиме да средства од куповине руске нафте иду у руски буџет, чиме се финансира рату у Украјини.

Станић напомиње да се аналитичари углавном слажу у оцени да је цена нафте која је данас релативно повољна последица тога што руска нафта ипак није избачена са светског тржишта, упркос настојањима Запада. Дошло је само до промене у тржиштима где се она пласира и то сада није толико Европска унија, колико је за њом порасла потражња у Кини, поготово Индији.

Индија која је раније потребе за нафтом из Русије подмиривала тек са око један одсто, у последње три године је, како наводи Инијан експрес, због ниже цене руске нафте само на тој разлици у цени зарадила 12,6 милијарди долара.

За трећег светског потрошача нафте јасно је шта за привреду Индије која је по номиналној вредности БДП шеста на свету и трећа, која је у 2023. забележила највећи привредни раст, јасно је од каквог је значаја разлика у цени нафте.

„Када говоримо конкретно о Кини, треба нагласити да су они сада много припремљенији за тај трговински сукоб него што су били 2019. године. Сећате се како су се они тада ипак определили на деескалацију. Међутим ту сада вероватно и код њих постоје одређене црвене линије које се не могу прећи“, оцена је саговрника Спутњика.

Он подсећа да је када је Кина први пут прихватила америчке царине од 100 одсто и узвратила истом мером дошло до одређеног попуштања. Зато сматра још има простора за одређене договоре како би се избегла та сада најављена пуна ескалација економског сукоба и да ће прилика за то бити на самиту Азијскопацифичког економског г форума, који се дешава за седам дана у Јужној Кореји, на коме је најављено и Трампово присуство. На његовим маргинама доћи ће до састанка америчке и кинеске делегације где би могло да дође до неких договора.

„Што се тиче Индије, они су рекли да ће обуставити увоз руске нафте када се за то стекну услови, што значи да они не иду директно у неки сукоб са Америком. Свакако ће се трудити да не стављају превише прст у око Американцима, имајући у виду да је то једна огромна земља која има и даље великих социјалних проблема, имајући у виду значајно сиромаштво, да постоји тај сукоб између њих и Пакистана, када је у питању Кашмир“, напомиње Станић.

Он истиче да руководство Индије покушава да што више учврсти економију земље и прилику за то види у повлачењу инвестиција из Кине које би да приме на својој територији, имајући у виду управо ту радну снагу која је јефтинија, са друге стране и приступ ресурсима, а наравно и чињеницу да су они препознати као партнер који је прихватљив и истоку и западу.

Засад уздржани Јапан

Од ове три земље Јапан најмањи увоуник руске нафте.

„Јапан је апсолутно савезник у политичком смислу Америке, али за разлику од ЕУ има јаку привреду која није толико условљена америчком подршком. Они су, међутим, такође зависни од увоза енергената, врло високо су зависни од тога и у том погледу не могу на уштрб своје економије да прихвате безусловно те, да кажемо, позиве Америке“, оценаа је Станића.

Ако би амерички притисци реално били све јачи, онда је могуће да би Јапан ту посустао, Индија би ту покушала да изнађе неко дипломатско решење, а Кина би свакако то прихватила као додатни позив на сукоб, сматра овај економски аналитичар.

На питање како би на то реагова ОПЕК, организација произвођача сирове нафте, он нема дилему:

„То може да доведе пре свега до поремећаја код оних земаља које су зависне од извоза нафте. Ви знате да, на пример, та цена што је нижа на међународном тржишту много мање одговара, на пример, Саудијској Арабији него што одговара Русији, имајући у виду да је Саудијска Арабија далеко више зависна од извоза тих енергената. Међутим, оно што је био тај неки предуслов о коме се јавно говорило да може да изазове смањење тражње за руском нафтом, јесте уколико би на тржишту била омогућена нафта из Венецуеле и Ирана.“

Иран и Венецуела – тешко, ОПЕК нема интерес

Он, међутим, подсећа да су Иран и његова нафта под америчким санкцијама и да није реално очекивати да ће неки договор између актуелне администрације у Америци и Ирана бити постигнут што би омогућило враћање иранске нафте на међународно тржиште.

Отворено је, каже, питање шта ће бити са нафтом из Венецуеле. Он не сматра реалним сценарио по коме би дошло до промене власти у тој земљи што би аутоматски довело до враћања њихове нафте на међународно тржиште. То обећање је Америка дала њиховој опозицији.

Чињеница је да на међународном тржишту имате два велика произвођача као што су Иран и Венецуела који су практично склоњени. Имате ОПЕК који није толико заинтересован да даље расте производња јер би цена нафте и даље можда падала и да онда они имају проблем, јер ОПЕК углавном предводе арапске земље којима је нафта главни извор прихода, набраја станић у прилог одговору на постављено питање.

„Да ли може доћи до потреса на међународном тржишту уколико би остала закључана нафта из Венецуеле и Ирана, са друге стране да се на неки начин опет закључа у Русији, то би свакако изазвало значајне поремећаје у погледу раста цена, посебно сада када видимо да међународна привреда и даље расте по некој вишој стопи него што се иницијално очекивало. Међународни монетарни фонд је управо ревидирао навише те стопе раста, за Кину се очекивало се да то буде 4,5 одсто, сад ће бити негде 4,8 одсто, а Индија на 6,6 одсто“, објашњава наш саговорник.

А тај раст цене нафте на међународном тржишту би вероватно ипак највише погодио високоиндустриализоване земље, посебно које су зависне од увоза, а ту је пре свега Европска унија, што у крајњој линији и нас негативно погађа, закључио је Станић у емисји Енергија Спутњика.