Желидраг Никчевић
ЦИРКУС, УРАМЉЕН
Прочитао сам бар стотинак и превео двадесетак текстова у којима врло озбиљни људи подробно анализирају различите јавне и тајне аспекте политике Доналда Трампа. И не могу рећи да ми је то баш помогло. Мистерија – била и остала.
Како објаснити, рецимо, јучерашњи урнебесни дијалог са Зеленским?
– Дајте томахавке!
– Врло лијеп вам је сако, стилски, допада ми се.
– Дајте томахавке!
– Знате, ја ћу се ових дана срести са предсједником Сијем.
– Дајте томахавке!
– Наћи ћемо се у Јужној Кореји и закључити договор.
– Дајте томахавке!
– А Индија ће ускоро престати да купује руску нафту.
– Дајте томахавке!
– Одох ја сад мало на Флориду.
Међутим, управо налетјех на извјештај о последњем сусрету америчког предсједника са новинарима у свјеже реновираној конференцијској сали, па ми је слика много јаснија.
Уморан од питања о Путину и поплавама у Тексасу, Трамп је одлучио да усмјери пажњу медија на уређење ентеријера.
Најприје на портрет једног од његових претходника, Џејмса Полка, који је висио тачно у центру просторије.
„Ето, видите, већ смо у Бијелој кући имали извођача радова“, прокоментарисао је ову слику. „И рам је баш добар. Генерално, често ми се више свиђају рамови него оно што они урамљују.“
Онда је најважнији и најмоћнији човјек на планети публици показао сат на камину.
„Ово је сат који је припадао деди Марка Рубија. Прије неки дан уђох у његову канцеларију, и тамо – ова прелијепа стварчица. `Могу ли да је узмем?` – питао сам Марка. Он: `Да ли је то нека шала?` Ја: `Ма уопште ми не треба твоја дозвола!`“
Пред крај овог високо информативног сусрета, разговор је скренуо на штукатуру и позлату. „Не, ово није позлата, ово је нешто друго!“, објаснио је мудри предсједник.
Па ви сад реците да савремена политика није циркус, а циркус – једна од најважнијих умјетности!
