„Будите спремни“! Западна империја у походу на православље, а једина брана опет је – Русија

© Sputnik / Лола Ђорђевић

Као што је у једном тренутку историје османска империја заточила васељенског патријарха и у покорности држала православне народе, а једина брана хришћанству било руско царство, тако и сада једна друга империја, овај пут западна, напада на веру и нацију многих православних народа. Сад, као и тад, једина брана према православљу је – Русија.

Овако режисер Драгослав Бокан коментарише нове нападе јерменских власти под Николом Пашињаном на Јерменску апостолску цркву. Пашињан је, у наставку свог верског прогона, позвао своје присталице да буду спремне да истерају јерменског патријарха Гарегина II из његове резиденције у Ечмиадзину.

„Урадићемо то заједно. Будите спремни“ , написао је јерменски премијер на Телеграму, уз низ нових оптужби на рачун духовног вође свих Јермена.

Империје се смењују, хришћанство о(п)стаје!

Читава историја хришћана под турским царством историја је великог страдања, каже Бокан за Спутњик, а Турци су заузећем Цариграда и претварањем тог великог хришћанског града у Истанбул практично заточили личност васељенског патријарха. Преко њега и његових верских службеника, објашњава он, Турци су деловали наспрам свих хришћанских народа који су дуго векова робовали под отоманском окупацијом.

Исто то се сада дешава и у Украјини , а од скоро и у Јерменији , додаје наш саговорник. Чак су и методе сличне јер постојање једног великог империјалног центра утиче на судбину помесних цркава, али и личности митрополита и патријарха у читавој Европи.

Вашингтон је дуго времена био центар те нове империје, али лично мислим да је сада његово место заузео Лондон. Међутим, интерес и методи остали су исти, а то су уцена, притисак, укључење јавности и такозваног грађанског друштвоа, коришћење демонстрација штрајкова и у најгорем случају обојених револуција уз склањање непожељних архијереја. Управо су црква и њени архијереји ти који ометају укључивање не само својих цркава него и читавих нација у западни глобални поредак који иде против сувереног интереса сваке националне државе, рекао је Бокан за Спутњик.

Прогон цркве који је на сцени у Јерменији истиче се само зато што је доста живописан због увреда, вређања, клевета, опкољавања црквених зграда и покушаја директног хапшења, додаје он. На делу је притисак од стране државе која жели да уклони једину сметњу у свом деловању, односно Јерменску апостолску цркву, а да уместо цркве као израза народних тежњи уведе идеју послушности. Основни проблем, објашњава Бокан, лежи у томе што та послушност није усмерена према Богу, већ моћницима из сенке америчке дубоке државе, као и припадницима политичких вредности Европске уније.

Русија као једина одбрана

Наш саговорник пореди дешавања из историје са садашњицом и наглашава да, као што је у османско време руско царство стајало као једини одбрамбени бедем хришћанству у времену Турака, тако и данас Руска Федерација стоји у одбрани православља.

Данас се исто то дешава, само што напади стижу са западне стране, али и даље једини отпор свим тим догађајима стиже кроз нову руску империју Владимира Путина. Значи, ствар је једноставна, она је геополитичка, она је већ виђена и она нема пуно везе са духовношћу. Када духовност претворите у послушност, онда уместо иницијације имате контраиницијацију и покорност земаљским „боговима“, а не господу Исусу Христу и Светој Тројици.

На обичним људима је да бране оно у шта верују молитвама, стављајући се на страну духовника, а не на страну политичара и слуга англоамеричког Запада у Јерменији, истиче наш саговорник.

Јерменска апостолска црква може да рачуна на вернике и на Бога. Они који су створили хришћанство, који су од Христовог живота направили једну велику религију која је креирала Европу и европске хришћанске вредности, све су урадили под светлошћу Светог Духа и деловањем Бога. То није мала помоћ, само људима није видљива, па онда ми често у нашој бризи то превиђамо. Мислим да ћемо победити управо због те подршке одозго, а на нама је да свако од нас са својом савешћу стане у функцију одбране и националних и хришћанских вредности, па шта нам Бог да, закључује Бокан.