ЦРВЕНО – БЕЛИ ПРВАЦИ СРБИЈЕ: Звезда окончала Партизанову еру!

Кордони полиције нису могли, а можда ни хтели да зауставе излив радости навијача Црвене звезде, који су улетели на терен “Пионира” да са играчима прославе титулу чекану 17 година. Само једном су трофеј државног првака чекали дуже – од 1972. до 1993.

И у трећој финалној утакмици Суперлиге црвено-бели су у еуфорично-слављеничком амбијенту срушили Партизан (58:54) и са 3:0 у победама ставили тачку на црно-бели шампионски филм из 13 епизода.

Освајањем 16. националне титуле, прве од осамостаљења Србије, Звезда је ставила трећи драгуљ на круну најуспешније сезоне у клупској историји, у којој је подигла пехар Купа Кораћа и први пут се “венчала” шампионским прстеном АБА лиге.

Црно-бели не би трајали толико дуго да нису еластични. Пад у прва два меча одбацио их је у зону у којој нема оне деструктивне нервозе, у којој се не срља већ се свака шанса стрпљиво чека. Од почетне игре на центре Мачвана и Ђумића, што је послужило као сидро за брод на таласима жеље црвено-белих да што пре зграбе пехар на записничком столу, преко пажљиво бираних шутева Андрића до офанзивних скокова Милутинова. У димној завеси коју су “гробари” спустили на терен бакљама, сваки поглед Партизана био је изоштренији од Звездине замућене слике.

Игра црвено-белих вртела се на малом броју обртаја, успорена умором водећих играча, чији су шутеви неретко једва стизали до обруча. Одбрана је изгубила оштрину из прве две утакмице, “пик” Вилијамса и Цирбеса само једном је преварио фокусиране црно-беле, чврсто решене да не предају титулу без бар једне финалне победе.

Међутим, ни дугом сезоном измождени момци тренера Радоњића нису били расположени да титулу јуре у наредном мечу у празном “Пиониру”. Затегнути одбрамбени шрафови вратили су на терен слику из претходних дуела, у којима су се црно-бели нападачки таласи разбијали о противнички бедем. Промашаје из ране фазе почео је да наплаћује Звездин дискретни херој Лазић, Цирбес је кошем уз звук сирене на крају треће четвртине зарио шило у самопоуздање Партизана, које су наставили да мрве Џенкинс и Митровић.

У том тренутку вео свог финалног сивила скинуо је Павловић, подигао саиграче са колена и усмерио их ка последњем нападу у којем тројка значи продужетак. Није се у играчкој каријери толико наскакао Радоњић показујући да се прави фаул, после којег је капитен Милосављевић погодио само једном. У наредном нападу, симболично, одлучио је Цирбесов офанзивни скок – сегмент игре који је обележио Партизанову 13-годишњу владавину и означио њен крај.

СЛАВИЛИ И БИВШИ ЗВЕЗДАШИ

Бивши играчи Црвене звезде којима је национална титула остала сан – Перо Антић, Марко Кешељ и Немања Недовић, један из генерације која је последњи пут подигла пехар државног првака – Игор Ракочевић, један чији је сан да једног дана обуче црвено-бели дрес – центар Орланда Никола Вучевић, један који је освајао трофеје са оба вечита ривала – потпредседник КСС Дејан Томашевић… Сви су чекали оно што се догодило два сата касније – Звездина титула првака Србије освојена после 17 година.

МАРКУС БЕЗ ПАТИКА

Плејмејкер Црвене звезде Маркус Вилијамс остао је без патика док је са навијачима прослављао титулу. Пришуњала су му се два клинца и буквално га изула. Американац се само насмејао и помогао им да приграбе вредне трофеје.

Капитен Лука Митровић имао је унапред припремљен план и у маси потражио навијача коме је наменио свој дрес.

Ц. ЗВЕЗДА 58
ПАРТИЗАН 54
ДВОРАНА “Пионир”. Гледалаца: 6.000. Судије: Војиновић, Нешковић, Николић.
Ц. ЗВЕЗДА: Вилијамс 5 (5 ас), Ребић, Дангубић, Митровић 13, Лазић 13, Блажич 2, Калинић 5, Марјановић 6, Тејић, Џенкинс 5, Јовић, Цирбес 9.
ПАРТИЗАН: Павловић 6, Тепић 2, Маринковић 1, Дало, Милутинов 17, Милосављевић 8, Мачван 8, Ђумић 3, Андрић 9, Милутиновић, Глишић, Безбрадица.
По четвртинама: 18:17, 10:20, 18:7, 12:10.

Тагови: Кошарка, Партизан, Црвена звезда