ДРЖАВЉАНИ ФИЗИЧКИ НАПАЛИ РАДНИКЕ

Занимљива вијест долази нам с југа горде туристичке велесиле. После оних љетошњих Украјинаца, сад су наше момке у Бококоторском заливу почели да туку и Албанци.

Али пажња! Утишајте емоције, не журите са старомодним закључцима. Како јављају сензибилне „Vijesti“, ријеч је у ствари о обичним држављанима и обичним радницима: „Petnaestak državljana Albanije i Kosova fizički su napali jutros oko šest sati u Kamenarima nekolicinu radnika trajektne linije Morskog dobra”.

У коментарима, видим, фанатично се пласира теза да преступници немају националност. Човјек је човјек, а нечовјек – нечовјек. Да размислимо, ипак, да ли је све баш тако једноставно.

Многи људи које познајем и уважавам националност сматрају вјештачким појмом, уопште не суштинским, и због тога упорно тврде да „злочинци немају националност“. По тој школи мишљења, човјек се рађа без националности и стиче је током свог живота у процесу васпитања, као и говор. Није то нешто урођено, већ стечено. Тек развијајући се као личност, човјек се издиже изнад националности као начина идентификације, и за то има много примјера. Рецимо, Сократ, Монтењ и Шекспир нису „Атињанин, Француз и Енглез“, већ филозоф, писац и драматург. Штавише, управо такви људи формирају национални идентитет, а не он њих. Укратко, националност је другоразредна карактеристика људске личности.

У реду, све ми то звучи прилично увјерљиво и логично, али – постоји једно важно али! Нације и народи не састоје се en masse од појединаца, као што се пчелињи рој не састоји искључиво од матица. Сваки наставник/тренер ће вам рећи да је просјечан ниво разреда/тима одређен најгорим, а не најбољим члановима. Што је човјек простији, примитивнији, што је мање личност а што више припадник групе, то је он просто глупљи, то више одговара стереотипима о својој нацији. На најнижем нивоу, то изгледа баш карикатурално – (упечатљив примјер је баш монтенегрин, у чијој личности није остало ништа оригинално, он је ходајући скуп клишеа). Простије речено, што је нижи ниво развоја личности, то она садржи више колективних националних особина. Злочинац, криминалац или преступник – то је дно дна. Управо зато злочинац увијек има националност.

Дакле, колико год то некоме било тешко да изговори, ових петнаестак силеџија имају националност, и они су по националности Албанци. А она тројица младих Никшићана на чијем аутомобилу је била исписана истина – они су по националности Срби.