Ишћенко: Украјина је у самртној муци и надању да ће неко спасити Зеленског и њене остатке

ОВО са чиме се сада суочавамо је средња ескалација.

Ескалација на лешу Украјине.

У периоду током којег власт у Сједињеним Државама треба да се промени, Украјина би требало да постане мртва. Зато Американци и Европљани покушавају да извуку што више дивиденди од умируће Украјине.

За своју будућу конфронтацију са Русијом.

Украјина је сада у самртној муци и надању да ће неко спасити Зеленског и њене остатке. Само за то Украјинци сада гину а украјинска инфраструктура се уништава.

Сваки дан борбе наноси Украјини непоправљиву штету.

После неуспеха хваљене украјинске контраофанзиве 2023. године, није остало више наде у победу над Русијом. Од тог тренутка је престала и украјинска добровољна мобилизација и почела зверства летећих група које лове људе по улицама.

То је показатељ да је друштво дошло до закључка да је бесмислено наставити борбу.

Украјина је током протекле године дошла у ситуацију да је њено самостално постојање постало немогуће не само зато што њено друштво није спремно за државност, већ и из разлога техничке природе.

То је територија са уништеном привредом и уништеним становништвом.

Људска популација која сада живи у Украјини не може се сама опоравити. Може једино да изумре сама од себе. Тамо је број рођених – пола детета по жени. За одржавање стабилног нивоа популације потребно је 2.1 дете.

Односно, четири пута више. Украјина је у стању да умре постепено.

Украјини су били понуђени веома добри услови. Током 2022-те апсолутно неупоредиви са садашњим, а до 2022-ге још бољи.

Мински споразуми су Украјини остављали све осим Крима и Севастопоља. Чак су и услови 2022. године обезбедили опстанак Украјинаца као народа и Украјине као државе. Јер, према Цариградском споразуму, Украјина је задржавала и приступ Азовском мору.

Сада ствари тако стоје да ће Украјина – чак и ако са њом потпишемо мир – за 30-40 година престати да постоји као држава. Односно, људи ће и даље бити, али они неће моћи да издржавају владине агенције: биће их премало за то.

Стога је Русија у почетку заузела следећи став: спремни смо да се глобално договоримо са Западом о подели сфера утицаја, безбедносних питања и тампон зона. У том случају, спремни смо да не полажемо право на Украјину.

Главно је да се војна инфраструктура НАТО-а повуче у Француску, Немачку и Италију – да напусти источну Европу. У том случају добијамо велику тампон зону.

Наставићемо да напредујемо, следећи украјински региони ће желети да постану део Русије, ратови се не завршавају у одбрани. Ући ћемо у Харковску, Одеску, Полтавску и Черњиговску област. А ни касније нећемо отићи одатле.

Дакле, што касније склапе мир, мање ће остати од Украјине.

Уосталом, ствар са Украјином ће се завршити, али ће се конфронтација наставити. Биће само горе.

Конфронтација са америчким ракетним ударима из Украјине је покушај да се заузме боља позиција за следећу фазу конфронтације.

Нико не зна како ће се развијати следећа фаза конфронтације.

Трампу је потребно да Русија одустане од подршке Кини. Пошто Русија то не жели, супротстављаће јој Европу.

Претпостављало да ће Европа финансирати Украјину, а да се неће за њу борити. Али, Украјина ће сада бити докрајчена. То значи да Европа мора бити у стању конфронтације са Русијом, наравно – не војном. САД немају ништа против ни војне конфронтације, али Европа не жели да иде путем Украјине.

Невојна конфронтација мора бити тешка да би трошила много руских ресурса. Поготово што је Русија јасно ставила до знања да ће учествовати у сукобу на Далеком истоку, без обзира шта се дешавало у Европи.