М. К. Бадракумар: Преломни моменат украјинског рата

Руски председник Владимир Путин издао је саопштење у четвртак у вези са два напада западним далекометним оружјем на територију Русије, 19. и 21. новембра, као и реактивним ударом Москве на објекте украјинског војно-индустријског комплекса у граду Дњепропетровску. За овај удар коришћена је до сада непозната ненуклеарна хиперсонична балистичка ракета под називом „Орешник“.

У петак, на састанку са војним врхом у Кремљу, Путин се поново осврнуо на ту тему, где је појаснио да „Орешник“ није у „експерименталној“ фази, како је Пентагон проценио, већ је његова серијска производња већ започета.

„С обзиром на посебну снагу и моћ овог оружја оно ће бити уведено у наоружање стратешких ракетних снага.“, додао је руски председник. Потом је открио: „Такође је важно да се, поред система ‘Орешник’, тренутно у Русији тестира неколико сличних система. На основу резултата тестирања, и ова оружја ће ући у производњу. Другим речима, имамо читаву линију система средњег и краћег домета.“

Путин се осврнуо и на геополитичку позадину ствари наводећи да је „тренутна војна и политичка ситуација у свету у великој мери одређена резултатима економског развоја и конкуренције у стварању нових технологија и нових система наоружања.“

Фактор „Орешник“

САД су одлучиле да Путинове „црвене линије“ и руски нуклеарни потенцијал посматрају као пуку реторику. Вашингтон није имао појма о постојању оружја попут „Орешника“ у руском арсеналу – оружја које је по својој апокалиптичној разорној моћи једнако застрашујуће као нуклеарна ракета, али штеди људске животе.

Потпуно је јасно да Русија нема илузија. Путин неће одступити од услова за решавање конфликта које је изнео у јуну месецу

Путин је мирно додао да Русија намерава да унапред обавести цивиле да се повуку пре него што „Орешник“ крене ка свом циљу ради његовог уништења. Шок и страх у западним престоницама говоре сами за себе. Бајден је избегао да коментарише ову тему на питање новинара.

Руски дневни лист Реадовка, који се објављује у Смоленску и обимно извештава о рату, наводи да би „Орешник“ са процењеним „борбеним товаром“ од 1.500 килограма, достигавши максималну висину од 12 километара и крећући се брзином од десет маха, могао (под условом да буде лансиран из руске базе у Калињинграду) да погоди Варшаву за минут и 21 секунд; Берлин за два минута и 35 секунди; Париз за шест минута и 52 секунде и Лондон за шест минута и 56 секунди.

У свом саопштењу од четвртка Путин је рекао: „Данас не постоје средства за супротстављање таквом оружју. Ракете иду ка својим метама брзином од дест маха, што је 2,5 до три километра у секунди. Системи противваздухопловне одбране који тренутно постоје у свету, као и системи противракетне одбране које Американци развијају у Европи, не могу да пресретну такве ракете. То је немогуће.“

Заиста, рођена је „лепота у ужасу“. Јер, „Орешник“ није само ефикасно хиперсонично оружје, али није ни стратешко оружје или интерконтинентална балистичка ракета.

Његова ударна моћ је таква да, када се користи у већим количинама и у комбинацији са другим системима дугог домета, ефекат и моћ су на нивоу стратешког наоружања. Ипак, „Орешник“ није оружје за масовно уништење — боље је казати да је то високопрецизно оружје.

Серијска производња подразумева да се десетине ракета „Орешник“ налазе у процесу распоређивања, што значи да више ниједна америчка или НАТО штабна група, као ни англо-америчка јединица за обавештавање о циљевима, која се налази у бункерима у Кијеву или Лавову, више није безбедна.

Трамп и Украјина

„Орешник“ је и својеврстан сигнал новом америчком председнику Доналду Трампу, који упорно позива на хитно окончање рата. Иронично, „Орешник“ је развијен као одговор Москве на агресивну одлуку тадашњег председника САД Трампа из 2019. године да једнострано иступи из совјетско-америчког Споразума о нуклеарним снагама средњег домета (INF) из 1987. године. Због тога, ово јесте и порука да је поверење Москве у Трампа готово равно нули.

Да би појачала своју поруку, истог дана када је „Орешник“ лансиран, агенција ТАСС објавила је необичан интервју са водећим руским аналитичарем повезаним са Министарством спољних послова и Кремљом — Андрејем Сушенцовим, програмским директором Дискусионог клуба „Валдај“, деканом факултета за међународне односе на МГИМО-у (универзитет Министарства спољних послова Русије) и чланом Научног савета при Савету безбедности Русије.

Следећи одломци из интервјуа, који су директни и запањујући, требало би да разбију хипотезу да постоји нешто посебно у односима између Трампа и Путина:

• „Трамп разматра окончање украјинске кризе, не из било какве симпатије према Русији, већ зато што признаје да Украјина нема реалне шансе да победи. Његов циљ је да сачува Украјину као инструмент за остварење америчких интереса, усредсређујући се на замрзавање конфликта, а не на његово решавање. Сходно томе, под Трампом ће се дугорочна стратегија супротстављања Русији наставити. САД настављају да извлаче користи од украјинске кризе, без обзира на то која администрација је на власти.“
• „Сједињене Државе су поново заузеле позицију главног трговинског партнера Европске уније по први пут после више година. Управо Европљани сносе финансијски терет продужавања украјинске кризе, док САД немају интерес да је реше. Уместо тога, за њих је корисније да замрзну конфликт, одржавајући Украјину као инструмент за слабљење Русије и као сталну кризну тачку у Европи како би задржале свој конфронтациони приступ.“
• „Трамп је дао бројне изјаве које се разликују од политика администрације Џоа Бајдена. Међутим, амерички државни систем је инертна структура која се опире одлукама које сматра супротним америчким интересима, тако да се неће све Трампове идеје остварити.“
• „Трамп ће имати двогодишњи простор пре међуизбора за Конгрес, током којег ће имати извесну слободу да спроводи своје политике кроз Сенат и Представнички дом. Након тога, његове одлуке би могле наићи на отпор како унутар САД, тако и од стране савезника.“

Потпуно је јасно да Русија нема илузија. Путин неће одступити од услова за решавање конфликта које је изнео у јуну месецу: повлачење украјинских трупа из Донбаса и Новорусије; обавезивање Кијева да се одустане од чланства у НАТО-у; укидање свих западних санкција против Русије; и успостављање неутралне, ненуклеарне Украјине.

Очигледно је да ће се овај рат наставити својим током све док не дође до свог јединог логичног закључка, а то је руска победа. Заменик председника Савета безбедности Русије Дмитриј Медведев је у праву када у интервјуу за Ал Арабију каже да употреба ракете „Орешник“ „мења ток“ украјинског конфликта.

Председник Србије Александар Вучић то је лепо формулисао: „Ако ви (НАТО) мислите да можете нападати све на руској територији уз помоћ западне логистике и оружја без икаквог одговора, и да Путин неће користити било које оружје које сматра неопходним, онда или не познајете њега или нисте нормални.“

Наслов и опрема текста: Нови Стандард

Извор: indianpunchline.com

Превод: Михаило Братић/Нови Стандард

Насловна фотографија: Gavriil Grigorov/Sputnik