Европске вредности: Како је намештен резултат избора у Молдавији

Главна претња изборној победи председнице Молдавије Маје Санду, заправо су, како се испоставило, били гласови Молдаваца који живе у Русији – а којима је проевропска политичарка, онако „демократски“, једноставно одузела право да гласају у другом кругу председничких избора, вероватно предвиђајући оно што се и десило – да победника „преломи“ дијаспора.

Уз много више изборног инжињеринга, а много мање подршке народа, Санду је тако успела да победи са 55,04 одсто гласова, док је бивши генерални тужилац, кандидат опозиционе Партије социјалиста Александар Стојаноглу, добио укупно 44,96 одсто.

Стојаноглу је, међутим, трујумфовао у самој Молдавији – сународници су му дали 51,19 одсто подршке док је Санду имала 48,81 одсто гласова. У Гагаузији, је Стојаноглуов тријумф био још убедљивији, па је он тамо добио чак 97 одсто гласова.

Али све је решила дијаспора – у иностранству је за актуелну председницу гласало 82 одсто бирача, а за њеног противкандидата 17 одсто (на 91 одсто обрађеног узорка).

Шта се то, међутим, десило на гласању у дијаспори, па је Сандуова „успела“ да, ван граница државе овако убедљиво „надигра“ Стојаноглуа?

Исто оно што се догодило и у првом кругу избора где су молдавске власти крале, лагале, и варале само да би, како тако извукле победу проевропске председнице државе. Била је то изборна крађа, толико перфидно осмишљена да би могла и да се изучава на универзитетима на којима школују Мајине Западне менторе.

Маја је једноставно одлучила да онима, који су симпатизери њеног ривала – једноставно не дозволи да гласају.

Тако је, у Русији, где према речима портпаролке Министарства спољних послова Марије Захарове живи од 300.000 до 500.000 молдавских држављана, Молдавија отворила недовољно бирачких места – свега два, насупрот 16 отворених у САД и шест у Канади.

Упркос чињеници да је Централна изборна комисија Молдавије, наиме, тражила отварање њих пет – два у Моксви, у Санкт Петербургу, Сургуту и Јарослављу, отворена су само два изборна места у молдавској амбасади у главном граду Русије.

И то је, чак, према процени режима Маје Санду било „много“ – па је у амбасаду у Москви достављено само 10.000 листића – што је апсолутно недовољно за све оне који су имали право гласа.

Стотинама Молдаваца тако је на најгрубљи начин одузето право избора, а како јавља руска „Газета“, незадовољни грађани, који нису могли да гласају, скандирали су молдавском дипломатском представништву: „Доле Санду“.

Јер, Маја Санду је успела да из изборног процеса елиминише све оне који би могли довести у питање њену победу – односно, све оне Молдавце за које је сумњала да би подржали њеног противкандидата.

Њена победа је, тако у најмању руку сумњива, јер Санду је, скоро до последњег тренутка била очигледни губитник ових избора. А онда су, током ноћи пристигли гласови из иностранства, који су у потпуности изменили постизборну слику у Молдавији.

Политички аналитичар Корнелијус Чуреа каже за РИА Новости да такав нагли пораст гласова представника дијаспоре, „може указивати на превару бирача на страним бирачким местима“.

Према његовим речима, чак ни многи посматрачи опозиционог кандидата „једноставно нису могли да дођу на страна бирачка места ни у првом ни у другом кругу избора да посматрају ток гласања и пребројавање гласова“.

„Морамо да сазнамо зашто посматрачи нису били регистровани и како је текао процес гласања, али ће опозиција имати ограничене могућности да контролише овај процес“, додао је аналитичар.

На овакав проблем је и након првог круга избора упозорила и Спољнa обавештајнa службa Руске Федерације.

ЦИК Молдавије је, како су рекли, и у првом кругу избора наложила окружним изборним комисијама да обезбеде „правилно“ пребројавање гласова, што подразумева да, ако треба, прилагоде протокол комисија на бирачким местима, наводи руска служба.

„На бирачким местима за молдавску дијаспору у европским земљама није било независне контроле процеса гласања и није било поузданих података о броју бирача“, наводи се у саопштењу у коме се додаје и да  молдавске власти планирају да понове „манипулације“ којима су се служиле током првог круга избора и референдума.

Санду је, међутим, све време прстом упирала у Русију, тврдећи да је управо Русија та која се меша у изборни процес. То је називала „руском претњом“ иако се сада испоставило да су „руска претња“ о којој је говорила, заправо нико други до  Молдавци у тој држави – они који нису желели да гласају за њу.

Након победе извучене „за длаку“ Санду је, тако, прећуткујући колико јој је значило спречавање „неподобних“ руских Молдаваца да гласају, захвалила својим „присталицама“ истичући изузетну ангажованост молдавских бирача у иностранству.

„Представљамо вам листу десет најактивнијих бирачких места у иностранству. У Москви, у Руској Федерацији, гласало је 4.999 бирача на оба места, у граду Бреша у Италији – 4.463, у Букурешту у Румунији – 4.433 бирача, у Падови у Италији – 4.289 бирача“, речено је из Републичке изборне комисије.

Шта ли би тек било да је у Русији отворено свих пет предвиђених изборних места и да су на молдавским изборима могли да гласају сви који на то имају право?

Нова – стара председница изборну победу, међутим, није однела само уз помоћ гласова западне дијаспоре, већ и уз нештедљиву подршку спонзора и из Брисела и Вашингтона, чије ће интересе уосталом, заступати и током новог председничког мандата.

Тако је опет Запад изабрао руководство Модавије – и то насупрот жељама самих Молдаваца.