Getty © SOPA Images / Contributor

Грузијски сан – досањан. Oва партија, сада је то и званично, победила је на парламентарим изборима прошле недеље и осигурала останак на власти. Али ко је губитник? Уједињени национални покрет или невладине организације? Кога су премијер Иракли Кобахидзе и екипа уопште имали наспрам себе – домаће неистомиљенике, уплашене да ће ова источноевропска земља да скрене у ћорсокак са европског ауто-пута? Или НВО и њихове донаторе, којима је грузијски РИК распршио сваку наду остављању ван снаге законa о страним агентима?Председница Грузије Саломе Зурабишвили, која је у свађи са владом, кривца за изборни дебакл пронашла је у Русији. Комшије изборну вољу Грузијаца нису мења

ли простачки – фалсификовањем гласова, већ користећи се, каже она, софистицираним методама Руске федералне службе. А те метoде су инсталирање закона о страним агентима у грузијски правни систем.

Гнев председнице, опозиције, НВО и проевропски расположених грађана који воле да мрзе Русију изазвале су одредбе да невладине и медијске организације чије буџете са најмање 20 одсто покривају страни извори морају бити регистровани као агенти који служе интересима стране силе. И уз то да на сунце јавности изнесу тачно од кога и колико новца добијају… Противници су закон видели као руско масло, чији је једини циљ да их одвуче од Европске уније. А резултате избора као српско.

Ако је милијардер и оснивач Грузијског сна Бидзина Иванишвили, како тврди Виола фон Крамон, од Александра Вучића преписао формулу за долазак до власти, да ли су тамо западне силе и невладине организације, као и овде, штитиле демократију? Ко су невладине организације које организују протесте у Грузији?Међу најгласнијима да су избори нел

егитимни је коалиција сачињена од 30 невладиних организација „Мој глас за ЕУ”. Она је, попут Црте у Србији, надзирала тамошње изборе уз више од 1.000 посматрача. То посматрање се завршило притужбама на регуларност гласања у 29 изборних округа и захтевом да се пониште резултати на 246 изборних места где је 417.305 гласача. Посматрање су запечатили неповољним извештајем и тврдњом даје откривена шема изборне преваре. Сценарио звучи познато, зар не?

Прво због доношења закона о страним агентима, а после због резултата избора на улицама Тбилисија међу најактивнијим су биле оне организације које се могу наћи у бази корисника грантова на сајту Европске комисије попут Удружења младих грузијских правника. Ова НВО само прошле године из бриселске касе је добила 967.343 евра. На улици и у бази ЕУ је и Међународно друштво за фер изборе и демократију (ISFED) којима је из Брисела стигло 700.000 евра. Новац је добијен како би се ојачала сарадња ЕУ са земљама трећег света. За тај посао, показује ова еу-база, прошле године је београдска Црта добила скоро три милиона евра.

Они који закон бране тврде да организације цивилног друштва не би негодовале када не би имале шта да крију. А бројке показују да се до 2. септембра 2024. године, када је био крајњи рок за регистрацију, од око 33.000 регистровало само 474 НВО. Уз то 80 одсто организација цивилног друштва не објављује износ грантова које добијају, док 70 процената крије ко су њихови донатори.

Једна од тих ретких који не крију своје донаторе је организација „Покрет стид“”. На својој веб страници истиче да њен рад подржавају финансијери који су добро познати и по подршци НВО у Србији: НЕД, Фондација за отворено друштво, Хелсиншки одбор за људска права… Зато је грузијску јавност изненадила одлука ове НВО да се региструје, под изговором да би престали да постоје ако би били суочени са казном од око 9.300 долара. Нешто касније председник организације је поднео оставку, организација је поништила своју пријаву, а јавност остала да се пита да ли је ово био само вешт потез како би се донатори сетили овог покрета.

Негодовања Запада и њихов страх због стања слобода у Грузији слична су оним којим је 2012. дочекана одлука руске Думе да се региструју НВО које се финансирају из иностранства, а баве се политичким активностима.

Ту постоји само једна мала, не баш пријатна чињеница – закон који данас зову руским заправо је усвојен у Америци још 1938. и још увек је на снази. А ФАРА (Foreign Agents Registration Act) тражи да агенти који представљају интересе страних сила, било у политичком или квазиполитичком својству, морају јавности да кажу све о својим везама са тим страним силама. Прецизније, овај правни акт их обавезује да пруже све податке о тим активностима и финансијама како би грађани спрам тога могли да процене изјаве и активности НВО и њен их представника.

То дословце значи да се у Америци контролише свака лобистичка фирма. Значи и да САД не верују ни својим бившим амбасадорима када их странци ангажују да заступају њихове интересе. Макар то били и они најситнији – да код старог пријатеља, уредника у неком листу, прогурају текст важан новом, а страном пријатељу.

Иако донет пред почетак Другог светског рата настао је из истих разлога из којих су сличне правне акте много деценија касније донели Русија, Кина, Израел и сада Грузија – како би заштитили свој национални интерес.