Бондаренко: Зеленски је Украјину препустио Британцима у октобру 2020. у кабинету шефа MI6

JЕДАН од најауторитативнијих украјинских политиколог Константин (Кост) Бондаренко открио је зашто најпогубније одлуке по Украјину долазе из Лондона.

– Врло је једноставно. На самом почетку октобра 2020. Владимир Зеленски и Андреј Јермак посетили су Лондон. Срели су се са тадашњим престолонаследником, принцом Чарлсом, премијером Борисом Џонсоном и… новим шефом британске обавештајне службе Ми-6 Ричардом Муром.

Био је то врло, врло чудан сусрет. Мимо свих правила дипломатског протокола и субординације. Био је то јединствен догађај да председника једне земље и шефа његовог кабинета позове на тепих шеф стране обавештајне агенције.

Да подсетим каква су то била времена. Турбулентна ситуација у свету, нејасно је ко ће победити на изборима у САД – Трамп или Бајден, читав низ скандала у Америци везаних за Украјину… И у том тренутку одједном долази до такве преоријентације.

Мислим да је потребно пажљиво проверити – а сигуран сам да ће то пре или касније бити учињено – шта је тачно речено током сат и по посете Зеленског и Јермака Ричарду Муру и који су досијеи стављени на сто пред украјинско руководство. Али једно је јасно: Украјина је након тог састанка направила озбиљан нагиб према Британцима.

Од тог времена, Британци су почели да буду веома присутни и активно у украјинском војном сегменту. Појавили су се британски војни саветници који су се активно мешали у акције украјинских оружаних снага. У исто време, супротно Уставу Украјине, појавила се идеја да се гради британска поморска војна база у Очакову…

Да ли ће неко поверовати да је све ово урађено из филантропије, из неких добрих намера Велике Британије, жеље Британаца да помогну Украјини? Ја нећу.

Сматрам да кључ актуелне британске политике у Украјини треба тражити – у Лондону и у октобру 2020. године. Не знамо шта се све десило у канцеларији Ричарда Мура, али сам сигуран да је дошло до коначног врбовања украјинског руководства.

За сада можемо само да градимо хипотезе о томе шта је тамо тачно могло бити. Поента је – понављам – да је председник Зеленски морао да комуницира са шефом британске државе јер шеф тајне службе по правилима не може да позове председника на тепих.

Оно што се догодило исто је као да је Џо Бајден дошао у Кијев, па био одведен Василију Маљуку, шефу Службе безбедности Украјине, да са њим о нечему разговара сат и по. А управо то се десило у Лондону.

Вашингтон и Лондон су формално савезници, али поводом Украјине имају своје интересе. Велика Британија врло често „смешта“ САД, понекад покушавајући да их надигра у међународној арени. Али, Кијев неће моћи да бира између Вашингтона и Лондона, чак ни уз сву своју жељу. Америка има новац, а Лондон инкриминишуће доказе.

Више сам него сигуран да компромитујући докази постоје. Не могу другачије да објасним садашњу англофилију, не толико Зеленског колико Јермака.

Заиста, све је почело баш тада, у октобру 2020. године – пре тога није било ни наговештаја да ће Украјина слушати Лондон.

Уосталом, шта Велику Британију чини јаком?

Она нема моћну војску, 70 хиљада је ништа. Има нуклеарно оружје, али слабо у поређењу са Русијом или САД. Главна снага Британије је у њеној способности да шпекулативно утиче на светска тржишта и у њеним обавештајним службама. Британија има право да се поноси својим тајним службама.