Невиђено у савременој цивилизацији: Хорде разбојника харају светиње уз асистенцију – полиције

Најновији упад стотину маскираних разбојника у цркву Светог Архангела Михаила у Украјини, при чему су похарали црквену касу, озакоњено је и за кијевски режим не представља злочин. Тиме што је Цариградска патријаршија дала томос тзв. Православној цркви Украјине, практично је дозвољено избацивање верника канонске цркве из сопствених храмова.

Протојереј Дарко Ђого објашњава за Спутњик да је због црквеног акта Фанара, односно прихватања незаконите ПЦУ, као и кијевског прогона свега што је повезано са Русијом, криминалним хордама дозвољено не само физичко упадање у храмове канонске УПЦ, већ им је обезбеђена и полицијска заштита за време њиховог дивљања.

Синоћ у 3 сата стотину људи у камуфлажним униформама и марамама насилно је ушло у Саборну цркву УПЦ у Черкасима, где се у то време одржавала ноћна литургија. Нападачи су вернике избацили из цркве, одузели им телефоне и нису дозволили да сниме шта се дешава, а порушили су и камере за видео-надзор.

Како наводе из Савеза православних новинара, нападачи су ушли у зграду епархијске управе и заузели саборни храм. Верници су ипак успели да одбране цркву, али је откривено да је након напада нестала и благајна, да је опљачкана рачуноводствена служба, да су нестала документа и новац који су парохијани сакупљали. После неколико сати поново је покушан упад и храм је из другог наврата заузет. Полиција је, наравно, била присутна, али по том питању није ништа учинила.

Месна заједница против Светог тројства

Отац Ђого објашњава да је упадање у цркве и храмове канонске Украјинске православне цркве феномен који траје од деведесетих година и раскола у Украјини. Од времена Евромајдана нарочито се интензивирао, али од 2019. и давања томоса такозваној Православној цркви Украјине од страна Фанара, тај феномен је добио један посебан облик.

Све до давања тог томоса, обично би паравојне и наоружане криминогене групације упадале у цркву и онда би из саме цркве физички покушавали да је задрже, што су некад успевали, а некад и не због недостатка „верника“. Онда би је остављали, а прави верници би успевали да је поврате. Ствар је сада постала знатно другачија. У периоду од давања томоса, односно од јануара 2019. године, ствари су функционисале овако: оно што би код нас била месна заједница или општина би већином гласова људи који и не морају да буду верујући или православни изгласали давање православне богомоље некој другој заједници. То се није само односило на историјске цркве, већ и на оне које су недавно изграђене, рекао је отац Ђого за Спутњик.

Неверници би са таквом одлуком, односно са таквим папиром физички упадали у цркву, одакле би звали полицију да их чува кад верници дођу на литургију. Због тога је, објашњава отац Ђого, овај закон за њих био толико важан. Данас то више не раде месне власти ни општине, већ кад год насилници упадну у цркву, имају право да позову полицију, па онда полиција чува криминалце унутар цркве од верног народа.

Њима црква и не треба

Из овог разлога су случајеви упадања постали чести, чак и тамо где постоје традиционалне и велике, односно бројне заједнице канонске УПЦ. Из перспективе Украјине, каже наш саговорник, сада је постало незаконито бранити своју цркву.

Кад год се помиње расправа о законитости нечега сетим се реченице да је све што је Хитлер радио у Нацистичкој Немачкој, из перспективе нацистичког законодавства, било законито. То што је неко донео тај закон и што њиме покушава да легализује силу остаје као вечита брука Украјине и показатељ је непрекидног и агресивног односа према канонској УПЦ.

Отац Ђого даље објашњава да људи који показују изразиту агресију према канонској цркви то не чине из некаквих племенитих побуда које су их одвеле у погрешном правцу, већ су агресивни из жеље и потребе да негде каналишу немоћ, бес, сиромаштво…

Њима те цркве и не требају у суштини, њима само треба да ми тамо не постојимо. Највећи апсурд и парадокс је тај што се савремена Украјина представља као неко ко хоће да изврши декомунизацију, али у ствари данашњи украјински националисти када упадну у цркву понашају се на исти начин бољшевици 1918. и 1923. године. Тако се осим њих нико није понашао и показатељ је да су они у ствари наследници црвеног терора преобученог у нацистичке боје, закључује отац Ђого.