СЕДАМНАЕСТИ БРОЈ ИСТОРИЈСКИХ СВЕЗАКА: Успомене на цара Николаја код Срба

Фото: Срна

Данас је у Андрићевом институту промовисан седамнаести број Историјских свесака које издаје историјско одјељење Андрићевог института.

На насловној страни новог броја Историјских свесака, које су за кратко вријеме скренуле пажњу јавности занимљивим историјским документима и прилозима доминира наслов ДОЖИВЉАЈИ СРПСКОГ ДОБРОВОЉЦА МИРКА ЈОВАНОВИЋА. Јовановићев ратни пут трајео је необично дуго, од 1914. до 1921. Јовановић, родом из Бањалуке, по повратку из Русије обратио се Министарству унутрашњих дјела Краљевине СХС којем је дао дужу изјаву у којој је описао своја ратна искуства, од великог значаја за познавање историје добровољачког покрета. Прилог је приредио др Горан Милорадовић.

У новом броју Историјских свесака наставља се са објављивањем извјештаја српских посланика из Беча 1874-1914. Документе, који потичу из Архива Србије (Министарство иностраних дела), приредио је др Мирослав Перишић, директор Архива Србије. Историјске свеске ће и у наредним бројевима наставити са објављивањем ових докумената од изузетног значаја за познавање историје дипломатских односа Аустроугарске и Србије крајем 19. и почетком 20. вијека.

Трећи текст у Историјским свескама носи назив УСПОМЕНЕ НА ЦАРА НИКОЛАЈА ДРУГОГ КОД СРБА УОЧИ И ПОСЛЕ ПРВОГ СРПСКОГ РАТА и заправо представља наставак из прошлог броја. У овом тексту се говори о томе како се код српског народа између два свјетска рата развијала и мијењала представа, свијест и успомена на руског цара Николаја. Аутор текста је Милана Живановић.

ВОЈНО СВЕШТЕНСТВО РУСКОГ КОРПУСА У ЈУГОСЛАВИЈИ четрвти је по реду текст у 17. броју Историјских свесака. Руски корпус је била највећа војна јединица коју је руска емиграција основала током Другог свјетског рата и која је од 1941. до 1945. ратовала на тлу Југославије углавном против комунистичких одреда под командом Јосипа Броза. Корпус је у свом саставу имао војно свештенство под јурисдикцијом Руске православне заграничне цркве. Прилог је приредио др Михаил Шкаровски, док је текст са руског језика превео Петар Росић.

Осим наставака неких тема из овог броја, у сљедећем, 18. броју Историјских свесака, између осталог, биће објављен рад др Бошка Бранковића СЈЕЋАЊА СВЕШТЕНИКА НИКОДИМА НОВАКОВИЋА НА ПРОГОН У ТОКУ ПРВОГ СВЈЕТСКОГ РАТА, те рад др Боривоја Милошевића ГАВРИЛО ПРИНЦИП И САРАЈЕВСКИ АТЕНТАТ У АМЕРИЧКОЈ ШТАМПИ 1914. ГОДИНЕ.

Тагови: Андрићев институт, Историјске свеске, Промоција, Цар Николај Други