Чињеница да је Европска унија на место свог шефа дипломатије довела некога кога Москва назива „бесним русофобом“ и за кога европски дипломате говоре да „једе Русе за доручак“ све и ако такав оброк ова Естонка никако не може да свари, довољно говори о томе колико Брисел у новом сазиву Европске комисије намерава да буде (не)суптилан у можда најважнијем спољнополитичком правцу деловања – у сукобу Запада и Русије посредством Украјине.
Будући да се на Западу одвија покушај збијања геополитичких редова, опет у кључу сукоба с Русијом, може се очекивати да питање проширења ЕУ неће изгубити на важности, а самим тим ни дијалог Београда и Приштине, с циљем да се Београд и Приштина – као одвојени ентитети упркос Уставу Србије и Резолуцији 1244, као што су разни европски званичници у више наврата истицали – потпуно интегришу у западни блок.
Док је став Каје Калас по првом од поменутих питања јасан, по овом другом тек треба да се у потпуности искаже. Ипак, идеолошка позадина Каласове и поједини политички трендови на Западу не остављају Београду много простора за оптимизам, поготово уколико бивша естонска премијерка прихвати наратив Приштине и појединих западних јастребова, где се Србија поистовећује са њиховом, демонизованом перцепцијом Русије.
Оно шта је сигурно јесте да Београду лакше бити неће, каже за РТ Балкан наш бивши министар иностраних послова Живадин Јовановић.
„Ништа битно неће да се промени, јер стратегија ЕУ остаје иста, са целом апаратуром притисака и уцена који су и до сада били примењивани на Србију као кандидата. Та стратегија није само европска, већ америчко-европска, и она је усмерена на увлачење Србије у НАТО, готово силом.
Јовановић каже да су западни званичници до сада говорили како ће уважавати војну неутралност Београда, али сматра да ће сада све више притискати Србију да се окрене против Русије.
„Суштину одређују тврди, дугорочни ставови Запада, пре свега САД, а ЕУ је амерички инструмент. Тај инструментариј бира адекватне извршиоце. Каја Калас не познаје Балкан, односно Србију, осим кроз ту реторику (која покушава да поистовети Србију с Русијом). Цела та стратегија, укључујући механизам преговора, усмерена је да одвоји Србију од традиционалних савезника и пријатеља, као што је Русија, а затим и Кина, а са украјинском кризом, та стратегија постаје још огољенија и агресивнија“, каже Јовановић.
Стога, закључује наш саговорник, не треба очекивати било какве позитивне промене у ЕУ притисцима и уценама Србије, пре свега у контексту КиМ.