Михаило Меденица: Поносне гузице…

Презирем те због сваког твојег: „Морао сам!“

Ништа ниси морао већ си желео!

Морао си да останеш човек али си желео нешто лакше, претешко је образ бреме.

Поносно си понео гузицу на рамена, и што си мање био човек више си проналазио себе.

Радостан, полетан, смео…како то већ гузици приличи.

У шуми гузица би се лако познао- за смрад већа од свих…

Најдичнији роб!

Најзахвалнији роб- себи и тамничар и тамница.

Дозволили су ти да сам разрежеш казну знајући да би они били блажи, а да се ти нећеш колебати кад треба пресудити човеку у себи!

„На доживотну, без права на помиловање!“, разрезао си смело!

Каква би то врла гузица био да се по себи не посереш за пример колебљивим задњицама.

Морао си, робе, знам, не дај Боже да себи утекнеш из тамнице, прогледаш, проговориш…

Да ти на превару негде потуре образ, кичму, муда праотачка, да те именом позову, да поткажу како си, далеко било, негде јатаковао човеку у себи…

Замисли да слажу о теби који си и ланце оковао да случајно не попусте, да се не смилују, да не задремају па се случајно усправиш…

Да случајно подсетиш на претке што су са кочева певали, пизда им материна!

Да су паметно знали да ћуте и гузичаре као ти не би се данас злопатио да зубима дубиш тамницу да утекнеш зори.

Упорно свиће проклетиња мада си је још ономад кад си „морао“ задавио ланцима и дотукао кичмом.

Зашто те, проклета, потказује, шта хоће од тебе, зашто навирује у тамницу да беласне гузица на раменима…

Своје си „морање“ поштено заслужио и одужио!

Лако је бити човек у нејакој конкуренцији, ал ајд буди ваљана пизда међ толиким такмацима!

Сита пизда гладноме човеку не верује.

Пиздама верује још мање, зна шта су „морале“…

Лако је бити човек, родиш се такав, ал ајд постани себи и тамница и тамничар, подвиг је то.

Буди све што ти нико био није!

Лако је њима било да их по образу познају, мука је међу толико гузица да те разаберу…

Морао си, знам, као човек си вредео много, превише, ко то да плати..?

Као пизда си се лако погодио за цену- бесцење, а може и јефтиније, задовољном робу мало треба.

Слобода, да пева о њој, и ланци да задави слободу ако се однекуд проклета појави…