Андреј Ткачов: ЗАШТО ЈЕ ЧОВЕК ИЗМИСЛИО ВИОЛИНУ?

Ако једног дана умрем – не дај Боже, наравно – молим вас да на мом гробу напишете следећи епитаф: „За њега је музика била неопходан и довољан доказ постојања Бога“. (Курт Вонегут.)

Човек није настао од мајмуна. Он је боголик и само живи у телу створења које издалека подсећа на мајмуна. Питајте ме како сам то сазнао? Наравно, из Библије – али не само из ње.

Да бисмо разумели да је човек небеска луталица, затечена на земљи, довољно је рећи једну реченицу: човек је измислио виолину.

Човек мора да пије и да једе, да ратује и да се размножава. То значи – он мора да измисли и направи лопату и секиру, колевку и лук са стрелама. Али ако је покретачки мотив људског живота само очување и наставак расе, зашто је онда човек измислио виолину?

Каква би потомак мајмуна могао имати осећања која се не би могла исказати ничим опипљивим – ни сликом, ни скулптуром, ни грађевином? Шта се то може родити у души примата, што се не може ни рећи, ни записати, ни отпевати, а потребно је много времена (векова) да се измисли инструмент за који су неопходни нежни прсти и небески слух, и онда, пола живота провести у учењу свирања на њему, терати га да плаче и да се смеје?

Виолиниста не може бити ратник. Исто тако, он не може бити орач. Псовке нису за његове уши, тешки инструменти нису за његове прсте. Он себе не би ни прехранио, ни заштитио, да није био неопходан. У име целог човечанства, које грубим рукама држи оружје и уморних леђа хода за плугом, само виолиниста излива душу у звукове, а људи се, слушајући га, слажу да је музика потребнија од хлеба.

Човек је стотинама година измишљао и усавршавао музичке инструменте. Били су му потребни за опуштање и за посебне дане – дане туге и радости. Дуги низ година људи су, заборавивши на све, усвајали од мајстора тајне извлачења живих звукова из мртвих жица или дирки. Кад би човек само јео и размножавао се, не би на то трошио енергију.

Хлеб је за људе храна најобичнија и најтеже доступна. Да је човек син примата, кидао би оно што виси са грања или ископавао оно што расте из земље. Сматрао би непотребним трудом орање и сетву, жетву и вршидбу, слагање и млевење – само да би напунио стомак. Све то је превише тешко и дуго да би се ублажили грчеви у стомаку. Слаткоћа и „тешкоћа“ хлеба доказ су да човек није животиња.

На исти начин, сложеност и практична бескорисност музике указују на то да се човек не своди на инстинкте. Парадоксална и невидљива, као и сам Господ, музика је човеку неопходна.

Свака флаута и сваки клавир опипљиво и очигледно доказују да је човек небеска луталица, затечена на земљи.

(Телеграм канал А. Ткачова; превео Ж. Никчевић)