Два табора у борби за слободу говора на интернету: Дуров и Маск против наметнутог једноумља Запада

Кад је реч о слободи говора на Западу, могао бих да цитирам Иди Амина, покојног председника Уганде, који је рекао да је можда гарантована слобода говора, али не и слобода после говора, каже за Спутњик писац Владимир Табашевић поводом полемике о слободи говора на интернету интензивиране након хапшења оснивача Телеграма Павла Дурова.

Хапшење Дурова поделило је глобалну јавност у два табора која имају различит став према слободи говора на интернету. У једном су они који подржавају Дурова и Илона Маска и њихову борбу за слободу изражавања, док друга страна даје за право западним земљама да се цензуром на интернету наводно боре против тероризма, насиља, порнографије и осталих пошасти савременог човечанства.
Западна слобода говора – наметнуто једноумље
Хапшење Дурова и полемике о слободи изражавања на интернету су још један од показатеља да се западни свет као такав налази у кризи, а знак те кризе је да не поштује ни правила која сам намеће а на која друге обавезује, сматра Табашевић.

„Тако да се та фамозна слобода говора испоставља на крају као чиста фама и то је само питање говора о чему, и у чијем интересу. Причају се ствари већ приучене и јасне, флоскуле познате свима нама које нас, у ствари, држе у једноумљу које нам је негде гарантовано. То једноумље је представљено као некаква западно-центрирана истина, а било шта друго што се не би тицало таквих неких истина на које смо обавезани врло је близу да се представи као тероризам, насиље… И то је показатељ да се у сваком тренутку налазимо, поред свих реалних ратова у којима живимо, и у рату који се збива на пољу информација.“
Рат за свест људи
Рат на пољу информација уједно је и рат за свест људи, а та свест би по дефиницији требало да буде свест о животу који се живи с обзиром на материјалне прилике и како се за тај живот репродукују услови, сматра Табашевић.

„Углавном се тежи да нам се инсталира свест која се не би тицала непосредне репродукције стварног живота, него неке делузивне свести – шта су туђе апстрактне слободе док немамо право да мислимо о својим слободама и својим реалним животним интересима. Зато је рат у пољу информација пре свега рат у пољу свести и афеката – до каквих свести ко има право да дође и у којој мери су те свести конфликтне и политичне. То нас враћа на стару филозофску мисао да је истина увек оно што се намеће као истина и да је последица неких друштвено-политичких односа моћи. Истина као таква у неком друштвено-политичком смислу јесте само последица односа моћи разних глобалних центара који се боре око тога шта је доминантан наратив, доминантна интерпретација,“ образлаже писац.

Бирамо мање зло
Према Табашевићу, у ситуацији у којој су се дигитални тајкуни Дуров и Маск на питању слободе изражавања окренули против система који их је створио, практично смо принуђени да се опредељујемо за мање зло.

„Кад смо принуђени да се опредељујемо на којој смо страни, а увек некако јесмо јер не можемо да измислимо своју страну и своју позицију, у изнудици бирамо мање од два зла. Мени делује да они на неки начин глуме некакав свој анархизам. Вероватно је и њима самима досадио свет који их је створио па онда желе у оквиру тих задатих координата да буду на неки начин револуционарни, авангардни, другачији, да не следе то доминантно и обавезујуће мњење. Али ми живимо последице тих њихових конфликата. Будући да се налазимо у ситуацији у којој се налазимо, не можемо ништа друго него да се опредељујемо за неку од тих страна“, закључио је Табашевић.

Оснивач Телеграма Дуров ослобођен је синоћ из притвора и у приватном аутомобилу напустио је зграду суда у Паризу. Дуров, који је у суботу приведен на аеродрому „Бурже“ у Паризу, стављен је под судски надзор и положио је кауцију у износу од пет милиона евра.