За оне који мисле на српском: Херцег Нови у знаку културне феште на „Тргу од ћирилице“

Сврха окупљања на манифестацији „Трг од ћирилице“ је да се састанемо с онима који још увек мисле на српском, те да их чујемо о ком делу или о ком аутору или о ком јубилеју зналачки говоре на ползу роду,каже за Спутњик писац из Боке Которске Никола Маловић, истичући да српски дух Херцег Новог никад није био доведен у питање.

Манифестација посвећена очувању ћириличног писма и вишевековног светосавског наслеђа одржава се од 15 – 28. августа у Херцег Новом, а на дан отварања литургију у храму Светог спаса на топлој служио је митрополит црногорско-приморски Јоаникије уз саслужење епискога херцеговачког Димитрија.

Маловић објашњава да је „Трг од ћирилице“ настао као својеврсни одговор на херцегновски Трг од књиге, најстарији Сајам књига у Боки Которској, а тиме и у Црној Гори, који је ове године обележио 22 године постојања“.

Идејни творац „Трга од ћирилице“ био је митрополит црногорско-приморски Амфилохије Радовић. Организатори су Митрополија црногорско-приморска, Информативно-издавачка установа Светигора, Архијерејско намесништво херцегновско и Удружење издавача и књижара Црне Горе. Прва манифестација одржана је 2014. године, на почетку само у Херцег Новом, али се наредних година проширила и на Цетиње и Бар.

Акценат ставити на младе

Трг од ћирилице постао је значајна бококоторска културна фешта чији се програм сваке године осмишљава у Црној Гори.

Манифестација је профилисана за ауторе који немају идентитетских проблема, иако, авај, више старије него младе. Мој одговор можда и потакне организаторе да акценат ставе на подмладак, како би манифестацији дали ветар у једра, како би и они који стасавају, а нису „збуњени националном и верском ситуацијом у Црној Гори“ и Боки Которској имали прилику да стану пред махом достојну публику и да на тргу слове“, каже Маловић, који је члан Српског књижевног друштва и Удружења за културу, уметност и међународну сарадњу Адлигат.

И Трг од књиге и Трг од ћирилице, истиче писац, имају у називу романистички језички вирус импортован из Котора, где вековима постоје Трг од оружја, Трг од брашна, Трг од салате… Од имена манифестације, сврха је битнија, а она подразумева окупљање оних који мисле и осећају српски, на српском језику.

Маловић додаје да иако већинско становништво у Црној Гори говори српским језиком, постоји карика која недостаје између говорника српског језика и, како каже, оних који никако да капитализују политичку енергију из литија 2020 године. Због тога је, сматра Маловић, и даље могуће да се нико не узнемирава што нема резултата пописа – што тих резултата дуже не буде, то ће по српски народ статистика бити неповољнија.

Октоих није писан хијероглифима него ћирилицом

Новинар и историчар Јован Маркуш каже да српским језиком у Црној Гори тренутно говори више од 50 одсто становника, те да је нормално да сутра српски језик тамо постане и службени.

Само онима који немају мозга није јасно да је прва штампана књига у Црној Гори, још у време Ђурађа Црнојевића, био Октоих из 1494. године и он је штампан на ћирилици, а не на некаквим хијероглифима. Какав црни црногорски језик са два слова, то је чиста измишљотина, рекао је Маркуш за Спутњик.

Значај ове манифестације, каже он, јесте у образовању народа. Ово су већ једанаести сусрети на „Тргу од ћирилице“ и он није усмерен ка политици, већ ка едукацији народа.

Хтели ми то да признамо или не, ми имамо мувље памћење. Нешто што је било скоро, ми врло лако заборавимо. Битно је да се овај народ едукује, јер од 1945. године, па до краја 20. века, ми смо били под својеврсном окупацијом. Окупациони програм почео је мало пре тога, још 1941. са италијанским окупационим властима. Италијани су 1941. године увели црногорски језик и први су наметнули војни барјак као државну заставу 03:20 Прво писање црногорске нације направили су Италијани 1942. године, иако су се сви до тада изјашњавали као Срби.

Маркуш каже да је свестан да се толике године необразовања, несвесности и плански погрешног учења не могу брзо исправити, те да је потребна упорност како би се, каже он, овај незнавени народ полако освестио.

На манифестацији „Трг од ћирилице“ најављено је учешће музичког ансамбла Фенечки бисери, Ђурђевданско коло, гуслара Жељка Вукчевића, драмских уметника Горана Славића и Иване Жигон, Српског православног певачког друштва „Свети Сава“ и вокалне солисткиње Теодоре Бајић.

Један од централних догађаја биће додела награда Печат Херцега Шћепана и Ћириличник. Ове године Печат херцега Шћепана припашће књижевнику Благоју Баковићу, а Ћириличник који се додељује институцијама за изузетан допринос очувању ћирилице, српске културе и православља, Српској православној богословији Светог Арсенија Сремца из Сремских Карловаца.