Новаков хиландарски крст: Како је „мали од Србије“ поново помрсио рачуне лажним елитама

Дрег краљице, „поносне дебеле лезбејке“, осуђивани педофили и мушкарци који премлаћују жене, замало да на овогодишњим Олимпијским играма у други план гурну врле атлете са здравим телима у којима је још здравији дух.

То је бар, судећи по церемонији отварања некада најзначајније спортске манифестације (а сада параде кича и „воука“), била намера главних француских организатора.

Али, зато је ту „мали од Србије да се умеша и покаже им како треба“.

Српски тенисер Новак Ђоковић поново се тако успротивио сумњивим „елитама“ и лажним пророцима – као и у доба када је отворено рекао „не“ антиковид „дангама“, којима су се печатирали спортисти широм света, и сада је један од најуспешнијих атлета на свету, чврсто стао у одбрану својих вредности.

И као што је вимблдонској публици било потребно оно чувено „лакууууу нооооћ“ да их постави на место и покаже им ко је победник, а гледаоцима „Ролан Гароса“ неколико сочних псовки као упозорење да га не ометају, за олимпијску публику из Париза лек је била „демонстрација“ чисте вере у Бога – белосветским сатанистима супротставио се Србин баш како треба: православним крстом.

Интернет јавност, којој је судећи према објавама на друштвеним мрежама коначно дозлогрдила (не)култура изопачености и неморала, као и отворено слављење Антихриста, одушевљено дели снимке Новака Ђоковића, који на тениским теренима, у инат „Луциферовој војсци“ из организације ОИ, показује хиландарски крст.

„Пре него што сам спортиста, пре свега сам православни хришћанин“, Ђоковићева је изјава која прати ове снимке.

Спортиста је то, наиме, изјавио још 2011. године, након што је добио орден Светог Саве првог степена, највише одликовање које Српска православна црква додељује за доброчинства и посвећеност вери.

„Овај млади Србин, најистакнутији спортиста и амбасадор Србије у Свету, успео је да својом снагом, шармом и искреношћу на прави начин посведочи свету јеванђељску поруку мира и љубави међу људима и солидарности са пострадалима, не само у српским земљама, него и широм света“, рекли су тада из Српске православне цркве.

Јеванђељске поруке Ђоковић је послао и из сатанизмом контаминираног Париза. Након сатанистичких перформанса и исмевања хришћанства којим је ова манифестација отворена, управо то је било потребно светској, спортској публици, да их подсети да још увек постоје делови света који нису утонули у жабокречину деструкције цивилизације. Да још увек постоје људи који не мисле да је „демоде“ веровати у Бога и крстити се.

Јер, након што је Србин победио Стефаноса Циципаса преокретом у другом сету, у разговору за новинаре коментарисао је повреду коју је добио током меча.

На питање шта би требало да се догоди да данас игра меч, Ђоковић је одговорио „да се моли Богу да све буде у реду“. А онда је пред свима пољубио крст који носи око врата. И тако још једном, као сваки прави спортиста, послао поруку о томе шта су прави узори и које су то вредности праве вредности.

Ђоковић као убедљиво најбољи тенисер света има, наравно, и велики број „хејтера“ који покушавају да га „испрљају“ помињући његово дружење са гуруом Пепеом Имазом, медитације, камен аметист који је својевремено носио.

Колико год да је Ђоковић можда некад и „флертовао“ са источњачким обичајима, чињеница је, међутим, да он од православља никад није одустао.

„Пре неколико година, повучен свим тим причама, кажем му ‘сине, врати крст’. Он се брецнуо, из кошуље извукао крст који му је био на грудима, и рекао – ‘тата, ја са божјег пута никада нећу скренути'“, сведочио је пре неколико година Новаков отац Срђан Ђоковић.

И сам тенисер више је пута коментарисао како себе сматра за особу „отвореног ума и срца, неког ко поштује и прихвата све религије, знања које људи имају широм света, која обогаћују живот мене и моје породице“. Али то не значи да на своју веру заборавља. Напротив.

Када је прошле године освојио 24. титулу на грен слем турнирима победивши у финалу Ју-Ес опена Данила Медведева, Ђоковић је отворено рекао да су му у томе помогли Бог и анђели чувари.

„У тим тренуцима када физички и материјално не осећаш себе, када ти се све врти, у тим тренуцима са својом вером, верујеш у божанску интервенцију. То ми се доста пута у каријери десило. Изненадио сам доста пута сам себе како сам издржао то, а могуће је да издржиш само ако и када верујеш у Бога и када је ту нека виша сила у коју верујеш“, рекао је он тада.

Свет је, чини се, окренуо круг, а планета је, попут некад Ничеа, поново пожелела да сахрани Бога. Комунизам је, касније, био на добром путу да у потпуности уништи религију, али ни тада им се „није дало“. У тренуцима док Запад покушава да поново „убије Бога“ у верницима и то управо из Француске која се некад сматрала „најстаријом Божјом ћерком“ – мали из Србије јасно је показао да ће управо он да им „мрси рачуне“.