Драган Вујичић: Сећање

Али, то неће бити једина „хрватска цена“. Влада Пленковића, како је управо откривено, пре осам месеци успела је „да откачи“ чувени Музеј Холокауста из Вашингтона када је ова институција хтела да у Спомен-комплексу на Сави организује изложбу „Неки су били суседи“. И да буде до краја јасно: музеј из Вашингтона је на турнеју која приказује ужасе погрома над Јеврејима кренуо након што су Јевреји кренули на Газу. Изложба је приказивана у земљама попут Мађарске, Литваније, Летоније, Пољске… а у њеном саставу је требало да буду и панои са сведочанствима страдања домицилног, нејеврејског народа са тог подручја.

У Хрватској над Србима. Мађарима, Литванцима, Пољацима није спорно да су нацисти убијали све који нису били „расно чисти“, у Хрватској је спорно јер су са друге стране мртви Срби. И како објаснити Вашингтону? Говором Хајнриха Химлера из октобра 1943. у Познању где је сажаљевао своје СС-трупе „јер неће бити део званичне историје“. Химлер је саосећао са изазовима са којима су се СС-џелати „сретали“ у извршавању „веома тешке“ мисије: „Већина вас зна шта значи када 100 лешева лежи заједно, када 500 лежи тамо или када 1.000 лежи вамо… Ово је никада написана страна историје и никада неће бити написана страница славе“. Стенограф Химлеровог говора био је доказ у Нирнбергу да су сви нацисти знали шта раде! И ето. Поново су се срели убијени Срби, вашингтонски музеј и хрватска држава. Када је тај музеј отворен 1993. у априлу, Фрањо Туђман је био међу гостима – из Србије није нико. Истина, Симон Визентал је на свечаности питао Ефраима Зурофа „Ко је позвао ову б….?“ И на том се завршило! У ствари – није.