Две државе колективног Запада схватају да се рађа нови свет – тоталитарне власти хоће да их казне

Изјаве Бореља и њему сличних да су Мађарска и Словачка „на тапету“ јер се не слажу с мишљењем већине подрива темеље Европске уније и њеног демократског поретка, као и поверење свих у целокупан систем. То може штету само нанети Европској унији. Читава поента демократије је у томе да нађе компромис, а не да сви морају да слушају како им се командује.
Овако новинар и уредник политичке рубрике дневног листа „Политика“ Бојан Билбија коментарише нападе чланова Европске уније на Словачку и Мађарску због тога што уместо беспоговорног слушања гласова из Брисела изражавају свој став поводом ратнохишкачког односу ЕУ и НАТО према Русији.
Он додаје да не треба страховати од тога да ће ове земље „платити“ због своје непослушности, бар не све док неко у Бриселу не одлучи да примењује екстремне методе обрачуна са политичким неистомишљеницима.
Словачка је, упркос огромном притиску, подржала мировну иницијативу Мађарске за окончање рата у Украјини, чиме је изазвала незадовољство код високог представника ЕУ Жозепа Бореља. Министарство спољних послова Словачке саопштило је такође да та земља не подржава критике на рачун Мађарске које су уследиле као реакција на њене мировне иницијативе и да „одбацује било какве идеје о бојкоту мађарског председавања у Савету ЕУ“.

„Ако је у Бриселу прокламован принцип демократије, онда би свако требало да има право на своје мишљење. Можда неко мисли да је једноумље најдемократскији принцип и да сте ви демократа све док прихватате и аминујете све шта вам други говоре.Чим би евентуално исказали неку своју позицију која није идентична позицијама тих великих и моћних, одједном постајете диктатор, не ваљате ништа и треба вас кажњавати, рекао је Билбија за Спутњик.
Несмењиве елите хушкају на рат
Говорећи о великим системима, Билбија прави паралелу која се може односити како на Америку, тако и на Европу која прати њене политичке трендове. Он објашњава да се окошталост једног система огледа у томе да су исти људи деценијама на самом врху политичке сцене.
„Они су несмењиви. Они седе као неки мали цареви на својим позицијама и шта год да се дешава, какве год да је народ оријентација и шта год да бира, они остају на својим местима. Никакви избори на њих не утичу. Да ли је то демократија и да ли је то демократски? Није могуће да се за двадесет или тридесет година не промени ништа у бирачком телу, а да су они богом дани“.

Нови свет
Билбија сматра да Мађарска, а пре свега Словачка, гледају неколико корака унапред, те да предвиђају шта ће бити у будућности и какав нас свет чека. Оне схватају да свет из униполарног полако прелази у мултиполарни и том прелазу покушавају да се прилагоде. За то време, каже он, евробирократе покушавају да конзервирају и зачауре планету, или бар свој део планете, у неким старим односима какви су раније постојали
„Да бар тиме чине добро својим грађанима и да им доносе бољитак и напредак, па ни по’ јада. Међутим, видимо по свим дешавањима и у Европи и у Америци да су људи тамо незадовољни и да траже промене“.
Уколико свет потоне у ратни сукоб великих размера, сви ће пропасти и то је апсолутно извесно, сматра Билбија. Њега чуди што нико не види да једна страна предлаже мир и залаже се за мирно решење, док се други не залажу за мир већ „победу Украјине“. То у преводу значи рат до истребљења и спречава напоре да се нађе мирно решење сукоба.
„Највише од свега ме чуди што у самој Европској унији нико од народа из тих земаља не реагује, већ пуштају да ствари иду све даље и даље, све док једног јутра не осванемо у свету који се налази у сукобу огромних размера.

Словачка, Мађарска… Ко још?
Билбија верује да би од осталих европских држава Пољска евентуално могла да се придружи Мађарској и Словачкој у њиховим напорима да се изборе за слободну вољу и мишљење. Ово би, додуше, могло да функционише искључиво по неком другом питању, али не и по питању рата у Украјини. Кључна разлика је у томе што Словачка и Мађарска немају антируску агенду какву Пољска има. Да није тога, Пољаци би апсолутно били у блоку са Будимпештом и Братиславом сматра наш саговорник, јер је и пољски словенски народ који такође склон самосталном размишљању, али очигледно не по овом питању.
„Сувише дубоко су се упетљали у украјински сукоб на страни Кијева и данас су једни од оних који желе наставак сукоба. Ипак, и поред свих идеолошких наслага људи реално сагледавају то да Украјина њима као нацији не доноси ништа добро, а да од Украјинаца имају само проблеме. Милион и по Украјинаца је званично на пољској територији, а Пољаци нису баш увек пресрећни што имају нове комшије по својим квартовима“.

Мировни разговори и остале бајке
Мировни разговори би, каже Билбија, требало да буду реалистични и засновани на стварном стању на терену и односу снага, а не на измишљотинама и бајкама о украјинској победи. Нажалост, превагу односе снаге које се залажу за наставак рата и за још већи сукоб са Русијом, а имају и подршку од Бајденове администрације.
„Ако у новембру евентуално Демократе изгубе изборе у Америци, јавила би се додатна нада да се стане на пут тој агресивној политици. Уколико би Камала Харис и њена екипа тријумфовали, мислим да би украјински рат бесконачно трајао, односно до крајњег пораза једне или друге стране – украјинске или руске, а свако ко реално сагледава ствари схвата да руска страна, из много различитих разлога, не може да изгуби“.

Најбољи пут, по мишљењу нашег саговорника, је онај који предлаже Виктор Орбан, а који је заснован на кинеском предлогу. То је пут заустављања сукоба и отпочињања преговора, пре свега уважавајући интересе Русије као велике глобалне суперсиле.
„Целој ствари треба приступити тако да уважавате Русију и не покушавате да је понизите или јој наметнете некакав сраман пораз, већ да пођете од стања на терену и реалних процена. Мора се поћи од тога да се гради један свет будућности који ће бити много безбеднији, правичнији и где ће интереси свих земаља бити уважавани, а не да ће се ућуткивати свако са слободним мишљењем, као сада у Европској унији где су проказани, избачени и кажњавани они који мисле другачије“, закључио је Бојан Билбија за Спутњик.