Добро плаћен посао „рушења Српске“: Кристијан Шмит зарађује више од Олафа Шолца

Канцеларија високог представника (ОХР), откако је успостављена 1995. године, након потписивања Дејтонског мировног споразума, потрошила је најмање 140 милиона евра, од чега је добар део тог новца отишао на плате високих представника, чији је задатак требало да буде доследно спровођење оног што је записано у овом мировном документу, пише „Гласу Српске“.

„За прошлу и ову годину, у време нелегалног мандата Кристијана Шмита, буџет ОХР-а износио је по 5,85 милиона евра, отприлике исто као и у време владавине Валентина Инцка. Половину обезбеђује Европска унија, која је пре неколико година предлагала да се смањи финансирање, јер је сматрано да би ову канцеларију требало затворити. Слично мишљење тада је имала и Међународна кризна група поручујући да је ОХР надживео сврху свог постојања“, наводи портал.
Шмит тражио већи буџет

Затим додаје да је ова тема поново актуелизована након што је БиХ крајем прошле године добила кандидатски статус за улазак у ЕУ.

Међутим, Шмит и његови ментори су тада истакли да има много незавршеног посла у БиХ. Шмит је чак затражио повећање буџета, упозоравајући да би се БиХ могла распасти без ОХР, при томе отворено се хвалећи неограниченом моћи којом наводно располаже.

Сви досадашњи високи представници дебело су наплатили свој ангажман у БиХ. Швеђанин Карл Билт је за 18 месеци зарадио 450.000 евра, а приближно исти износ инкасирали су и Кристијан Шварц-Шилинг и Мирослав Лајчак. Шпанац Карлос Вестендорп, који је дужност високог представника обављао од јуна 1997. до јула 1999. године, зарадио је укупно 625.000 евра, а Волфганг Петрич је за 32 месеца инкасирао 800.000 евра. Највише је инкасирао Педи Ешдаун – укупно 1.100.000 евра.

Није познато колико је новца зарадио Аустријанац Валентин Инцко, који је рекордер по стажу у БиХ – 12 година и пет месеци. При крају свог мандата он је одлучио да среже своју плату за четири петине, наводећи како она након тога износи 5.000 евра. То значи да је Инцко у неком претходном периоду имао месечна примања око 25.000 евра. Преведено у реч бројки – он је за 77 месеци – зарадио између 1,7 и 1,9 милиона евра, без других бенефиција. Ради се иначе о новцу који се не опорезује. Инцко ће иначе остати упамћен по томе што је, непосредно пре одласка с места високог представника, незаконито донео цензорски декрет којим се криминализује изражавање одређених мишљења о рату у БиХ.

Високи представници никада јавно нису желели отворено и транспарентно да говоре о висини плате, баш као ни данас Шмит, који нелегално седи у фотељи високог представника већ три године. Недавно је председник Републике Српске Милорад Додик истакао да Шмитова плата износи 24.000 евра, те да она иде и до 40.000, када се урачунају и путни трошкови и животно осигурање. Шмит је овакве спекулације назвао нетачним, поручујући да је његова плата ипак нешто мања. Колико? Није открио.

Ако је то „нешто“ – пар хиљада, то значи да он свој нелегални боравак наплаћује опет дебело. Када се све стави на папир и подвуче црта – Шмит је до сада највероватније инкасирао минимално око милион евра, односно 300.000 евра годишње, а што је за готово 20 одсто више од примања која тренутно има немачки канцелар Олаф Шолц. Службена Шолцова бруто плата износи 20.179 евра. Прерачунато на годину, то одговара основној плати од око 242.000 евра.

Примера ради месечна примања немачких министара тренутно износе око 16.000 евра. Ако би узели у обзир и разне друге новчане бенефите које има, Шмит је до сада могао зарадити и до 1,4 милиона евра.
Политичко насиље Кристијана Шмита

Према оценама аналитичара и стручњака за међународно право, Шмит је био главни дестабилизујући фактор и креатор готово свих криза у БиХ. Ставио се улогу законодавца, али и тумача духа, а не слова Дејтона, а што се уосталом може видети иза његових настојања да ентитетску имовину прогласи државном, а што би обесмислило свако даље постојање Републике Српске.

Анализирајући три године нелегалног рада Кристијана Шмита, експерт за међународно право Срђан Перишић каже да је оно протекло у пре свега отвореном политичку насиљу и малтретирању, које је имало за циљ рушење Републике Српске.

„Немачка га је поставила на то место, с јасним директивама и задацима. И он ће остати у БиХ, док не заврши посао, институционално не угуши Републику Српску. Треба очекивати да настави са правним и уставним насиљем, поготово након октобарских избора. У тим његовим намерама помоћи ће му и Уставни суд, али и Суд БиХ. И ово успостављено тројство, уз помоћ НАТО-а, неће одустати од намере да се Дејтонски мировни споразум обесмисли“, истакао је Перишић.

Такође, упозорио је да Српску чека врућа и турбулентна јесен, и да ће Шмит сачекати исход судског процеса против председника Српске.

„Верујем да очекује да Суд БиХ избаци Додика из политичког живота, како би кренуо са својом антисрпском кампањом. Неће журити. Он и до сада није летео грлом у јагоде већ је темпирао одлуке. Питање имовине је сигурно следеће. И при томе ће тражити ′малу помоћ′ Уставног суда БиХ“, закључио је Перишић за“Глас Српске“.