На данашњи дан рођен је Никола Тесла, српски геније који је промијенио свијет!

На данашњи дан, 10. јула 1856. године у Смиљану, у тадашњој Хабсбуршкој монархији, као син сеоског православног свештеника, рођен је српски научник и проналазач Никола Тесла, несумњиво један од највећих умова у историји.

Иако је студирао електротехнику, никада је није завршио, међутим његовим изумима у много чему постављен је правац научно-техничког развоја човјечанства у 20. вијеку.

Насупрот свим великим ауторитетима његовог времена, Тесла је инстистирао на претварању наизмјеничне струје у једносмјерну. Овај научник је највише допринио науци и технолошком прогресу свијета као проналазач обртног магнетног поља, индукционог мотора, полифазне наизмјеничне струје, генератора и комплетног система производње и дистрибуције електричне енергије.

Чувени проналазач је конструисао и генератор струја високе фреквенције и напона, данас познат као „Теслин трансформатор“, трансформатор без језгра, Теслину завојницу, или Теслин калем.

Средином 1882. године одлази у Париз, а 1883. године из Париза прелази у Стразбур гдје је направио први прототип индукционог мотора.

Године 1884. одлази у Сједињене Америчке Државе, гдје остаје до смрти.

Почиње да ради у Едисоновој компанији, коју напушта већ 1885. године и оснива сопствену компанију – „Tesla Arc & Light Co.“ Почиње да прави прве моторе и генераторе наизмјеничних полифазних струја.

Од 1887. до 1890. године пријављује своје најпознатије патенте из области полифазних наизмјеничних струја, генераторе и моторе. Проналаске јавно приказује у Америчком институту електроинжењера. Одмах потом Компанија Вестингхаус откупљује првих седам Теслиних патената из области полифазних струја.

У Питсбургу (1888-1889) са инжењерима Компаније Вестингхаус ради на практичној реализацији својих патената. Током овог периода урађене су припреме за реализацију прве централе на Нијагариним водопадима по Теслином систему.

Централа је комерцијално отворена 15. новембра 1896. године пуштањем струје до града Бафала и била је увршћена у једно од свјетских чуда тога доба.
Следећу велику област његових истраживања чине наизмјеничне струје високих фреквенција и њихово дејство.

Тесла је 1893. године својим системом четири кола у резонанци показао да су антена, уземљење и резонанца три елемента која мора да поседује сваки предајник и пријемник за бежичну телеграфију, чиме је утро пут открићу модерног радија.

Један је од првих научника на америчком континенту који је добио рендгенске снимке шаке, лобање, кољена и лакта. Први је истраживач који је указао на веома штетно дејство рендгенских зрака на организам при сувише дугом излагању зрачењу.

Пионир је и радио-технике, бежичне телеграфије, радара. Без изума Тесле, једног од најпознатијих научника свијета, савремена цивилизација имала би потпуно другачији изглед.

По њему је једна јединица међународног „СИ“ система добила назив – мјера за магнетну индукцију „тесла“.

Овај свијет напустио је у јеку Другог свјетског рата, на самом почетку 1943. године. Сахрањен је 12. јануара на њујоршком гробљу, послије опела служеног у српској катедралној (саборној) цркви светог Јована Богослова на Менхетну.