Патријарх Порфирије: Косовски завет није пре свега територија, али није неважна ни територија, која је символ, показатељ и знак нашег опредељења

Браћо и сестре,

Реч Христова је радикална, она све дели на двоје, јер реч Христова је истина, реч Христова је правда, реч Његова је светлост и стога је Његова реч апсолутна. Не постоје време и простор у којима не може да се примени. Штавише, у сваком времену и у сваком простору онај који хоће да живи пуноћу живота, да живи у складу са својим вечним назначењем и достојанством, он се опредељује за реч Христову као крст, као крст Његов и као крст свој. Зато је онај који је са Христом увек на крсту, увек је распет и налази се на вододелници између свих ових поларизација.

Отуда сам Господ каже: Ко хоће да иде за мном нек узме крст свој и пође за мном; нека распрода све што има, нека се одрекне себе и пође за мном. Наравно, и ову реч, као и сваку другу реч Христову, може разумети само онај који чезне и тежи за вредностима и за пуноћом која се крије у Њему, само онај који има искуство Христа и Цркве. Међутим, онај који то искуство нема, реч Христова и смисао, лепота и пуноћа крста Христовог закључани су за њега са безброј брава. Узети крст Христов и поћи за Њим значи само поставити приоритете у свом живот; ни у ком случају не значи презрети било шта што је произашло из љубави Божје и из промисла Његовог; ни у ком случају не значи презирати или одбацивати творевину Божју. Напротив, определити се за крст Христов значи све што је у нама и око нас поставити на своје право место како би онда и сва творевина добила свој смисао и добила своју пуноћу, како би онда и наше стваралаштво била истинска култура, како би онда оно што је култура било продукт и производ култа, како и сама реч казује, тј. продукт нашег начина живота и нашег погледа на свет – једном речју – наше вере и нашег опредељења за Христа.

Крст, наравно, у исто време значи определити се за све оно што су заповести Христове, а то значи ићи путем Христовим, то значи да ако смо се определили за истину онда ћемо засигурно бити сметња онима који су лаж изабрали за принцип свог живота. Ако смо се определили за светлост то онда значи да ћемо бити сметња онима који се најбоље сналазе у тами. Дакле, ако смо се определили за Христа и крст Његов онда ћемо бити камен спотицања онима који неће Христа, али не због тога што ми сами по себи можемо бити препрека или сметња било коме, него због тога што трудећи се да посведочимо Христа, Његово Јеванђеље и све оно што је систем Његових вредности, разобличавамо оне који не само да су се определили за други систем вредности, него тај систем вредности хоће да наметну свима, па и нама. Ми смо сметња њима не због тога што се боримо против њих, него због тога што је сам начин постојања и живот који хоћемо да уредимо по Јеванђељу Христовом нешто што је огледало у којем се јасно пројављује и приказује опредељење оних који неће Христа.

За Христа, браћо и сестре, за Јеванђеље Његово смо се определили у личности Светог Саве пре много векова знајући да су Христа гонили пре нас, знајући да су Христа одбацили пре нас, знајући да је Његова реч истинита, знајући да они који су Њега волели – волели би и нас. Дакле, свесно и једампут за свагда ми смо се определили да идемо путем Христовим, јер знамо да је у Њему пуноћа, савршенство, смисао постојања и овог и оног света, јер знамо да човек није само биолошко биће, да његов живот није ограничен његовим рођењем – доласком у овај свет и његовом смрћу – одласком из овог света, него да је овај живот дат као дар Божји да буде простор и место пројаве Царства Божјег, Царства Небеског, пуноће и лепоте живота у којој влада реч Христова: Љуби Господа Бога читавим својим бићем и ближњега свога као самога себе. То није реч која значи: ближњи је твој пакао. То је место и простор у којем показујеш, потврђујеш и доказујеш да идеш за Христом, а не да је твој ближњи твој пакао, не да је ближњи сметња и конкурент, такмац, неко ко је супарник и кога видимо као отимача и узурпатора нас и наших права. Тамо где је крст Христов ту је право смештено у контекст љубави, а љубав није ништа друго него жртва, крст и распеће.

У Светом Сави, браћо и сестре, ми смо се определили за Царство Божје које није тек нека фикција и нека идеја, него реалност која нам је дата сада и овде, а која зависи од нашег опредељења и нашег труда да то опредељење буде наша пракса, наш конкретан живот, живот у Христу. Ми смо се, дакле, определили свесно и слободно за Христа знајући да је у Њему и наша пуноћа, да је крст Његов носилац васкрсења и победе и да се победа не мери математиком и параметрима овог света. То исто је знао, браћо и сестре, и Свети кнез Лазар који је попут Светог Саве живео Христом и знао да не може бити вечера важнија од вере, како каже наш народ, тј. да на кратко реализација и остварење било ког циља од овог века, што симболично можемо представити речима пун стомак, не може бити главни и основни циљ. Наравно да је и то важно и без тога се не може, али је пре тога важније поставити узрок и циљ нашег постојања као координате живота. Важно је знати шта од чега зависи, јер од тога шта је наша вера зависиће и шта је наша потреба. Од тога како верујемо, од тога како устројавамо свој живот зависиће и шта је на првом месту, а од онога што је на првом месту зависиће и све остало у нашем животу.

И ево, Свети кнез Лазар се определио за Христа и Њега је поставио на прво место. Од Светог кнеза Лазара нама као Предање остао је Косовски завет. Он је пошао у бој који није био бој искључиво и само за територију. И Косовски завет за нас није пре свега територија, али није неважна ни територија. Та територија представља символ, представља показатељ и знак нашег опредељења.Зато што је Косово, украшено безбројним бисерима опредељења Светог кнеза Лазара и Светог Саве и свих светих из рода нашега, бисерима као што је Грачаница у којој се служи данас света Литургија, као што су Пећка Патријаршија, Дечани, Богородица Љевишка и многим другим бисерима које мало ко има на земљином шару, зато је Косово, дакле, наша вечна тема. Косовски завет, браћо и сестре, није напросто мит за нас, јер у миту можете бити победници и бити поражени. Косово је за нас завет, Косовски завет, а Косовски завет је нераскидиво везан са Новим заветом, са заветом Христовим у којем ми успостављамо завет са Богом Живим, завет у чијем темељу и центру се налази врлина, тј. светост. Косовски завет у Светом кнезу Лазару није ништа друго него опредељење за светост и за светињу, за светињу живота која се темељи на вери у Христа, а не на вечери пролазној, него на Тајној вечери коју је и сам Свети кнез Лазар символично и мистично обавио пре поласка на бој на Косову пољу. Пре поласка заједно са великашима и свима који су у боју учествовали причестио се Телом и Крвљу Христовом и показао да његов биолошки и историјски живот добија смисао, уоквирује се, има значај кроз Тело и Крв Христову, кроз опредељење за Христа.

Стога, браћо и сестре, данас на Видовдан гледамо духовним очима и славимо Светог кнеза Лазара и све свете на Косову пострадале због тога што су све за Христа дали, а Христа ни за шта, и све у Христу добили и оставили нама кроз Цркву Христа да и ми Њим, продуженим у векове векова, живимо и осмишљавамо своје постојање и да знамо да је и онда када се радујемо и када славимо Господ са нама уколико Њега славимо, али да је са нама и онда када пролазимо кроз искушења, кроз распећа и прогоне кроз које је Он сам прошао, како вели у данашњем Јеванђељу: ако смо с Њим и за Њега опредељени иза онога што се види, ако не губимо веру и наду и ако имамо стрпљења и трпљења, тријумф и победа васкрслог Христа је нешто што је неминовно, оно што и кад бисмо хтели, ако смо за Њега опредељени, не можемо избећи.

Зато данас славећи Светог кнеза Лазара славимо Господа, славимо светост, славимо молећи се за нашу браћу и сестре где год да се налазе у свету, а нарочито за оне који су на Косову и Метохији, славимо истинску и праву победу, славимо нашу православну веру, славимо неодустајање од себе, од онога што јесмо, јер на тај начин не одустајемо од Царства Божјег, не одустајемо од Бога, не одустајемо од православне вере. Молећи се за себе и нарочито, како рекох, за сву нашу браћу и сестре на Косову и Метохији и за мир у читавом свету, молимо се и за оне са којима живимо, молимо се и за оне који су поред нас да све оно што желимо себи Господ да и њима да бисмо сви, имајући мир са Богом, имали мир у себи и онда могли да имамо мир и међу собом како би онда Један у Тројици Бог, Бог мира, увек био слављен као Отац и Син и Свети Дух сада и увек и у векове векова, амин.