Желидраг Никчевић
„… ЈЕР НЕ ЗНАЈУ ШТО ЧИНЕ…“
Желидраг Никчевић
Тринаестојулску награду добио је Никшићанин Никола Маројевић, доктор богословских наука, аутор низа важних монографија о теоријским проблемима књижевности, философије и богословља.
Сад гледам ове монтенегринске реакције пуне невјероватне мржње и злобе – посебно их је погодила чињеница да је Никола, замислите, свештеник.
Па се присјетих литија.
Авај, ништа они из тих величанствених збивања нису научили, ни о Црној Гори, ни о Цркви, ни о народу. И даље ошамућени, зачуђени шта их је снашло. Безбожници били и остали.
А све је врло просто.
Црква увијек остаје са својим народом, какве год да су тренутне околности.
По црквеној логици, додуше, свака власт је у извјесном смислу дата од Бога, чак и у овим чудним посткомунистичким и неолибералним варијантама.
Притом, не треба имати илузија и очекивати да ће се на власти увијек налазити достојни људи, са одговарајућим врлинама. То је прије чудо него правило.
И што је најважније, све то функционише до једне границе – до тренутка кад сама држава објави рат Цркви. То је онај јединствени тренутак кад обавезе Цркве према држави аутоматски престају, јер их је својом безобзирношћу и глупошћу укинула сама држава.
Историјско искуство нам показује да власти и државе које ратују са Црквом немају дуг вијек трајања. То је јасно свима који имају двоцифрен IQ, aли не и овим јадним клеветницима Српске православне цркве и српског народа.
