КУСТУРИЦА ПРЕД СНИМАЊЕ ФИЛМА У РУСИЈИ: Човек без побуне није човек!

Ко победи у култури у 21. веку – тај ће бити прави хегемон и прави победник, рекао је редитељ Емир Кустурица у емисији „Око“. Додао је да је зато важно да се у Андрићграду Владимир Кецмановић мери са Прилепином, да се Јакина Гузељ мери са Јухуом и да то постаје култно место.

„А због чега? Управо због онога зашто смо оптуживани да јесмо, а ми нисмо, то је постала једна интернационална тачка, и то је једина награда у Србији која се не додељује само за писце које пишу на српском, него и на било којем страном језику“, рекао је редитељ.

Кустурица ради на филмовима према мотивима дела Достојевског, Толстоја и Гогоља.

„То су васионски бродови… Та тројица, а можда за мене понајвише Достојевски, чине један троугао унутар којег може да се не само одбрани, да се успостави и нова култура. Дотле то иде, да ми је један Рус предложио да фирма коју треба да отворим у Москви, да се зове Кустојевски“, рекао је Емир Кустурица.

Говорећи о младим писцима, каже да не треба да буду бојажљиви у смислу бирања тема из прошлости.

„Мислим да наши књижевници млади треба да, како бих рекао, имали заору у ту недавну прошлост да би обезбедили деци да не забораве ко су шта су и одакле су“, поручио је Кустурица.
„Човек без побуне није човек“

За њега Матија Бећковић каже да је усавршио дисциплину вишебоја у уметности, а он за себе – да човек без побуне није човек. Из те побуне родио се његов филм као вероватно највеће чудо овдашње кинематографије, и сто других јада, све у жељи да се покаже како само уметност може учинити, да смрт буде непроверена гласина.

Одредница „магијски реализам“ најчешће се везује за Маркеса, међутим везује се и за Кустуричине филмове. Маркес је рекао да никада није написао ништа што не полази од стварности. Међутим у тој стварности је много фантастичних елемената. Кустурица је прокоментарисао сударе, односно додире његовог и Маркесовог света.

„Маркес је заправо једна огромна инспирација, ја сам направио прва два филма који су били поприлично реалистични, али се потпуно слажем са Габом да је у суштини, стварносни оквир увек онај који катапултира препознатљиву идеју, и да заправо из стварносног оквира настају и реализам и магијски реализам, и да никад није ништа написао што га није заправо инспирисало као неки догађај из живота“, рекао је Емир Кустурица.

Присетио се њихових разговора на Куби где је Габријела Гарсију Маркеса једном приликом питао: „О чему се ради у овом свету, како би могао да сведеш све наше активности, космичке активности, исијавања, радијације у једном малом филозофском оквиру, шта би то било? Добио је одговор: „Златно јаје“.

„То је један феномен којег ја увек носим у памћењу. Кад било шта радим, сетим се заправо те идеје да треба нешто да проклија, и узгред још ако може да буде златно, да нема даље од тога“, каже Кустурица.
Балканска Америка

Редитељ је објаснио како, и у ком су смислу, слични народи Јужне Америке и народи Балкана.

„Исти извор у ствари је европејска колонизаторска свест која је од практично од Ренесансе па на овамо обележена двострукошћу. Једно је масовна убиства, а и ми смо били третирани врло често тако, а с друге стране је огромни успеси у цивилизацијским тачкама, дометима у литератури и уметности уопште, у култури, у ширем или првом кругу цивилизације.

Тако да је у ствари судбина, иако су били другачији колонизатори, Аустроугарска никад није доспела до Латинске Америке, али зато јесу пуританци англосаксонски који су тамо направили чуда. И продужетак племенског живота у Латинској Америци, у Колумбији, рецимо у оним брдима, је заправо обезбедио Маркесу као студенту драматургије у Риму, да донесе своју корпу из које може да повади све оне чаролије које је касније повадио“, објаснио је Кустурица.
Ред, рад и дисциплина?

О бројним Латиноамериканцима Кустурица је направио филмове – о Марадони, Мохики, али и о једној жени која живи на Мокрој Гори, и каже да радник никада од глади не умире.

„То су народи који нису имали додир са том Веберовом конструкцијом у коме хијерархију чине, или моралну карактеристику чине рад, ред, мир и дисциплина. То је заправо, рекао бих у католичкој реформацији, заправо једна мистична идеја хришћанства преведена на језик врло конкретан и њихове цркве односно њихове богомоље личе више на рекао бих простор за певачка друштва. Јер они и бога виде индивидуално. А тај наш заједнички бог код свих, укључујући чак и Кинезе, је заправо један, рекао бих, заједнички код“, објашњава редитељ.

Додаје да је једно од највећих узбуђења доживео као млад, када је у фудбалу Аргентина победила Енглеску и када је урлао од среће и како каже „скакао ко Дамјанов Зеленко“:

„Ти голови које је он дао, то је било неко историјско поравнавање у тренутку кад велика социјална светска арена постаје важнија у оном делу како се забављамо или како играмо фудбал, него како освајамо друге територије. Тај тренутак је уистину обележио први део мог живота“, испричао је Кустурица.