А испрва је све деловало мирно и идилично у Нолетовој игри.
Дан и по након што је у три сата ујутру завршио меч претходне рунде, против Лоренца Музетија, Ђоковић је најпре господарио тереном. За пола сата је изврсном стратегијом, а још бољом егзекуцијом, уз два брејка повео са 5:1 против Аргентинца. А онда, први проблеми.
Најпре је Серундоло почео боље да „чита“ шта Ноле ради, па је више од десет минута потрајао тај завршни гем уводног сета, у коме је аргентински тенисер имао и брејк шансу, а потом је све постало далеко драматичније у другој деоници.
Али, не зато што је 27. са АТП листе први сервирао, и то све боље и боље, па имао и предност, већ зато што се при резултату 1:1, 40:0 за Серундола – Ђоковић после изгубљеног поена ухватио за колено.
И то десно.
А управо је са посебним фластерима и, чини се, магнетима, на том месту – Ноле и дошао на меч.
Проблематично десно колено је, очигледно, незгодном кретњом повређено, па је Србин затражио и медицински тајмаут, и, потом, тражио начин како да из потешкоћа изађе.
Али, то није ишло лако.
Пробао је Ноле и скакутањем да себи олакша ситуацију. Пробао и чучњевима и кратким трчањем од два, три корака. Пробао и ослањањем тежином тела на десну ногу, па узео и лек против болова. А уз то, морао је да се бори и са безобразним гледаоцима (рецимо, викали су „аут!“ усред размене удараца), а борио се и са сопственом неверицом – супервизор му је објашњавао да је терен скроз у реду, иако је Ђоковић још у првом сету одлазио до арбитра (Орели Турт) да укаже не превелику клизавост шљаке.
Борио се тако Ноле са многим стварима са којима се тенисери обично и не сусрећу, а укључили су се онда у целу причу и неки потпуно неваспитани чланови публике: приредили су прави скандал када су Ђоковићу звиждали и то док је сервирао у ситуацији кад Серундоло има две везане брејк/сет лопте. Прву јесте анулирао, другу не и – ствари су почеле да се додатно компликују.
И то толико да је Новаков ривал „везао“ пет гемова у низу, повевши са 3:0 у трећем сету. Мучио се српски тениски гигант и са кретњом и са разиграним ривалом, имао, истина, и среће када би Аргентинац неке зицере промашивао, али – проблема је било више него срећних момената. Серундоло, који је направио само шест неизнуђених грешака у другом сету, у трећем је битку директних поена добио са 14:5, што је довољно осликавало колико Ђоковићева игра није била онаква на какву је навикао своје присталице.
Па опет, труд који је улагао остављали су да тиња нада да би чудо могло да се деси.
Чак и када је Аргентинац направио брејк средином четвртог сета.
Ноле, отписан од свих, решио је да – не одустане. Наравно, једно је „решити“, јер то може да буде недовољно, а друго је – уложити целог себе да се прича не заврши прерано.
Баш то је урадио најбољи од свих. И, баш он – брејк је и вратио. А тада је публика почела да се „враћа својим коренима“ и гласно му скандира. Ривал се унервозио, а Ноле решио да „дода гас“ и брејком је освојио сет.
На крилима сјајне игре, али и обновљене подршке са трибина, шампион је уз брејк дошао до 2:0 у петом сету. А онда, нова порција драматичних дешавања.
Најпре је Серундоло узвратио на исти начин, „одузимањем сервиса“. А затим је Новак пао, одрао мало коже и са повређеног колена и, изгледа, код лакта.
Придигао се и, уз ново подсећање челницима турнира „да они сигурно боље од тенисера знају да је терен добар“, наставио да игра.
Тињала је и даље нада да је чудо могуће, после губљења са 2:1 у сетовима и сервирања Серундола док је водио са 4:2 у четвртом.
Тињала је нада у то чудо све више, јер и поред мајсторија Аргентинца у „његовим“ гемовима, Ђоковић је изводио још веће мајсторије, попут поентирања из шпаге и потом насмејане реакције – имитирања летења.
Био је то увод у нестварну завршницу, у којој је Ноле новим мајсторијама, а и погађањем ивице линије терена када је то било најпотребније (за брејк за 5:3) дошао – до победе.
Шампионска прича се, дакле, наставља на Ролан Гаросу. Следеће њено поглавље имаће поднаслов Тејлор Фриц или Каспер Руд. Али, наслов ће свакако бити: Новак Ђоковић.
Човек који је, у овом тренутку, већи од тениса.