Бивши британски обавештајац: Запад на рубу распада

У Европи је тренутно у моди дискурс о војној ескалацији, али, и на Блиском истоку и у Украјини, западна политика је у великим проблемима, пише бивши британски обавештајац, оснивач и директор Форума за сукобе са седиштем у Бејруту Алистер Крук за сајт „Фонд стратешке културе“.

Парадокс је у томе што Бајденов тим, сасвим нехотице, припрема рађање „новог света“, и то чини својим тако што се грубо противи његовом рађању. На тај начин западне елите, уз помоћ „спасоносног ционизма“, или „спасавајући европску Украјину“, заправо убрзавају његово стварање.

Опроштајни загрљај председника Сија са председником Путином, након њиховог самита од 16. до 17. маја, запечатио је рађање новог света, који је „Њујорк тајмс“, назвао „пркосом усмереним против Запада“.

Корен предстојећег распада произилази из самог западног приступа, који је очигледан већ у наслову „Њујорк тајмса“.

Савез Русије и Кине није пука антитеза. Да је овај савез једноставно антизападни, онда би ове критике имале неко оправдање. Али, ствари уопште не стоје тако.

Пут у постзападну будућност

Уместо тога, заједничка изјава Кине и Русије евоцира неке елементарне природне законе, а то је приступ који излуђује Колективни запад.

Амерички аутор Дејвид Брукс тврди да је либерализам, шта год то данас значило, болестан и да се повлачи.

Како каже Брукс, либерализам избегава велика питања, попут онога зашто смо овде или шта је смисао историјских догађаја.

Брукс тврди да друштва, када постану заиста либерална, занемарују суштинску истину да је човекова потрага за смислом примарна мотивација у његовом животу.

Заједничка изјава Сија и Путина није само детаљан план рада за будућност БРИКС-а. Русија и Кина су, тврди Крук, заправо поставиле динамичну визију конкретних принципа, као стубова за ново друштво, у постзападној будућности.

Заправо, Русија и Кина су се вратиле на поставке Покрета несврстаних, који је основан на конференцији у Бандунгу, кроз промовисање права на самоопредељење и окончање вишевековних система експлоатације.

Текст из „Њујорк тајмса“ белодано показује зашто Запад убрзава сопствени распад. Ту је, на првом месту, стара опсесија Запада Русијом, коју никад није успео да покори. Русија и Кина су недавно потписале изјаву која се наставља на „пријатељство без ограничења“, али она сеже много даље.

Однос Русије и Кине је изнад односа из доба Хладног рата. Пријатељство између две државе нема границе, не постоје „забрањенеи“ области сарадње. Јасније речено, ово крши дуготрајно „златно правило“ по којем је деценијама играо Запад – да никада не дозволе Кини и Русији да се удруже против САД.

Ова доктрина је потиче још из времена оснивача геополитике, Британца Хелфорда Џона Макиндера.

Али, то правило је, потпуно нехотице, прекршио амерички председник Џозеф Бајден.
Мајка свих грешака

Дубоки презира према Русији, који потиче из страха од гепополитичке конкуренције, тера Запад да подстиче ескалацију не само у Украјини.

Бивши саветник америчког председника Рај Мекговерн је једном испричао како су га, док је Бајден преузимао дужност 2021. године, уверавали да САД могу да играју на страх Русије од Кине и да између ове две велике силе забију клин. Ово представља „мајку свих грешака“.

Претпоставка о руској слабости постала је потпуно јасна када је Бајден, током њиховог самита у Женеви, рекао Путину: „Имате границу од неколико хиљада миља са Кином. Кина настоји да буде најмоћнија економија на свету и да има најмоћнију војску на свету.“

Како примећује Крук, ово је само један од примера да је Бајден жалосно заостао у својој процени руско-кинеских односа.

Бајденови саветници делили су идеју да су Кина и Русија идеолошки и геополитички предодређене да остану вечити непријатељи.

Затим је, у телефонском разговору 30. децембра 2021, Бајден рекао Путину да „Вашингтон нема намеру да распоређује офанзивно оружје у Украјини.“

У августу 2019, када су се САД повукле из споразума о ракетама средњег домета у Европи, САД су распоредиле ракете у Румунији и Пољској, тврдећи да то представља „одбрану од опасности из Ирана.“

Сада, током рата у Украјини, Пекингу је постало савршено јасно да је то егзистенцијални рат Запада против Русије, чији ће исход имати огромне последице по Кину.

Након последњег самита председника Сија и Путина, који се одиграо 18. маја, Лавров је предвидео даљу ескалацију западних испорука оружја Кијеву. Другим речима, конфронтација са Западом ће се само продубљивати.

Тада је Лавров упозорио да је агенда наношења стратешког пораза Русији чиста фантазија Запада, која ће се суочити са одлучним руским одговором.