Срето Танасић: Родно осетљив језик – насиље над српским идентитетом

Председник Одбора за стандардизацију српског језика Срето Танасић изјавио је, поводом ступања на снагу обавезе из Закона у родној равноправности о коришћењу родно осетљивог језика од 21. маја, да је тај закон непоправљив и да у њему нема ничег што ваља и што може бити прихватљиво будући да језичка струка није ни учествовала у изради тог закона нити је консултована.

„Зато сматрам да се тај закон мора повући и ускладити са српском стварношћу у којој је језик битан елемент. Нови закон мора водити рачуна о  употреби српског, а не неког фантомског језика. Не може се вршити језички инжењеринг. Мора се полазити од језика као битне чињенице у друштву и дозволити да прати, у складу са својим унутрашњим законима и творачким способностима, стварност. А у овом случају су створене неке нове речи, много увредљиве за жене, погрдне, које изазивају подсмех, недоумицу“, рекао је Танасић за „Политику“.

Нагласио је да није тачно да се струка бори против речи женског рода, као и да није тачно да жели да стави рампу како не би настала више ниједна реч тога типа, те подсетио да у једнотомном речнику Матице српске постоји више од 2.000 речи за звања, занимања, положај, врсту које су граматичког женског рода, али да су оне настале у складу с потребама, а не путем језичког инжењеринга.

„Ако ови прописи почну да се примењују, на основу њих није могуће направити никакву граматику, нема нам ни ваљаног речника, јер творци закона алхемијом настоје да промене нешто што настаје природно“, додао је Танасић.

Председник Одбора за стандардизацију српског језика је рекао и да је на округлом столу који је организовала Матица српска закључено да су писци овог закона обманули Народну скупштину и високе државне органе говорећи да је посреди обавеза према Европској унији.

Према његовим речима, постоје једино препоруке како би се избегла дискриминација, не у форми у којој чини код нас.

„Француска, земља која  много дуже негује и проучава свој језик рекла је да овакво нешто код њих не долази у обзир, а то је учинила недавно и Баварска, у Немачкој“, нагласио је Танасић.

Одговарајући на навод да се међу аргументима који иду у прилог овом пропису о употреби родно осетљивог језика наводи и тај да је српски језик дискриминаторан, истакао је да то нема везе са истином и да постоје студије о систему српског језика које показују како се на различитим нивоима, на различите начине и у различитим приликама указује о којој особи је реч.

„Зато је најгрубља неистина, да не кажем неку прецизнију српску реч, да је дискриминаторан. Српски језик никада то није био и не може бити“, рекао је Танасић, те додао да је некада непотребно посегнути за страним речима, али то није питање неспособности језика да нешто изрази него питање лењости да се потрудимо и пронађемо адекватну српску реч.

Нагласио је и да је ово насиље над српским језиком део система који тежи промени српског идентитета.

„А језик је, са Српском православном црквом, у сржи српског духовног, националног идентитета и културног обрасца. Зато се не може промени ни свест код Срба, створити неки нови Срби, неки Србоиди, а да се не промени језик. Језик је, слободно можемо рећи, последњи чувар српског интегритета и суверенитета“, закључио је Танасић за „Политику“.