Дмитриј Орехов: НОВИ ФАШИЗАМ – ЈАХАЧ НА БЛЕДОМ КОЊУ

Опасне болести се човечанству ретко враћају у ранијем облику. Патоген мутира, што отежава лечење и дијагнозу. Многи ни сада не подозревају да су постали носиоци страшне болести: куге двадесет првог века.
И сами су сигурни да немају никакве везе са фашизмом. Уосталом, фашизам је нешто веома далеко: урлик немачких бомбардера; Јевреји иза бодљикаве жице; бакљаде; орао који у канџама држи храстов венац са кукастим крстом; гомиле лешева у концентрационом логору Дахау; ходајући скелети Аушвица; дебели, самозадовољни Геринг; крхки, болесни Гебелс; грозничави Фирер са четкастим брковима… Па, и још много тога – све што знамо из филмова и књига.

О, тај обични немачки фашизам! Како смо га добро проучили! Како га с правом мрзимо! Не досећамо се да је фашизам мутирао као куга; купио себи ново одело, као успешан разбојник; обавио пластичну операцију, као нацистички злочинац. Али своју суштину није променио.
Да ли зато што не примећујемо овај нови фашизам, он је већ ојачао и добио замах – јахач на бледом коњу, скупљајући своју крваву жетву на свим континентима? Још увек не можемо да верујемо да је ово – фашизам. И даље смо уверени да фашизам значи руке које зигују, кукасте крстове, гомиле лешева у логору Маутхаузен…
Притом, информација о фашизму нам не недостаје. Неколико кликова на тастатури и бомбардовани сте информацијама. Али у океану мишљења није лако открити ни зрно истине.
А фашизам је – једноставан. Рећи ћу и више: фашизам је монструозно једноставан! Фашизам је диктатура капитала. Тачније, диктатура политичке моћи и финансијског капитала, њихова заједничка владавина, јарам успостављен над државама и народима ради стицања профита. То је све. Нема ничег другог у природи фашизма.
Дакле, сва прича да фашизам расте одоздо, да је он болест понижених и увређених – или је глупост или лаж коју плаћају фашисти. Сви сиромашни људи у свим земљама желе исто – да упознају вољену девојку, рађају и подижу децу. Од хиљаду понижених и увређених нећете наћи ни једног који би свој сиромашни радни век заменио повиком „хајл!“, труљењем у рововима и убијањем њему непознатих људи. Међутим, народ заиста може постати фашиста ако га потчини клика политичара и финансијера.
Фашизам је болест државе, неуспех у њеној структури, патологија у одређеној фази њеног развоја. Заглупљивање становништва, репресалије над непожељнима, укидање културе, милитаризам, ратови, колонијална експанзија – све се то развија касније, као губа од нерва оштећеног бактеријама. Чак ни истребљење Јевреја није обавезан знак. Сваки народ може заузети место Јевреја – од Тасманаца до Ескима.

Савремени фашизам није резултат државних удара и нереда, већ резултат еволутивног развоја западног света. Допузао је у двадесет први век на мачјим ногама. Овај нови фашизам не жури са укидањем уобичајених институција власти. Имитира спољашњи изглед и навике државе-жртве и постепено је преузима, попут ванземаљске инфекције у америчком филму „The Thing“. И не треба му диктатор: хоботница финансијског пословања и политичке моћи одлично се осећа иза димне завесе демократских слогана. У постиндустријским земљама само финансијски магнати имају средства за вођење предизборних кампања, па механизам демократије ради у њиховом интересу. Диктатор је за њих чак штетан, јер ће сваки фирер кога унајме учинити модерни фашизам превише сличним оном Хитлеровом.
А у заосталој и недемократској Северној Кореји нема фашизма, јер финансијски капитал нема моћ над овом земљом. Из истог разлога нема фашизма на Куби, у Венецуели и Никарагви. Мађарска је престала да буде фашистичка када је председник Орбан победио у рату за своју државу са финансијером Сорошем. (Није без везе што га зову мађарски Путин.) Нема фашизма у суровој конфучијанској Кини, где банкар ухваћен у великој превари живи само две недеље након објављивања пресуде. Ни у муслиманским земљама нема фашизма: Куран забрањује камате на кредите, лихварство и стицање новца од новца.
Само немојте правити детињасту грешку: немојте мешати фашизам са џихадизмом, национализмом и екстремизмом, немојте тај термин претварати у банално проклињање! Сваки екстремиста који крене путем уништавања људи је убица. Али није сваки екстремиста и убица – фашиста.

Да, већ видим читаоца који ће, упознавши се са мојим аргументима, незадовољно приметити: „Испада да су све развијене капиталистичке земље фашистичке, и то већ око четири стотине година.“ Наравно, није баш коректно примењивати нове термине на појаве из прошлости, али у овој примедби има истине.
Фашистичка хоботница је заиста добила снагу почетком седамнаестог века. Управо тада је финансијски капитал Енглеске и Холандије прогнао сиромашне људе ових земаља у колоније, а они су тамо први донели ланце и окове. Мит о заосталим народима, претеча Хитлерове расне теорије, рођен је управо тада. И привлачност фашизма се умногоме објашњава чињеницом да његови корени сежу у време првих колонија, кад се бубуљичави европски омладинац одједном осетио као више биће, скоро као бог. Како му је било слатко да верује да има право да контролише животе јадних и мрачних дивљака – уосталом, за то га је овластио сам директор компаније, велики специјалиста за освајање тржишта и максимизирање профита! Овај вулгарни колонијални менталитет човечанство неће ускоро победити. Колонијализам је инфантилни, примитивни фашизам. А фашизам је – колонијализам (неоколонијализам) данас. И сутра.

Важна карактеристика фашистичке идеологије је подела на „наше“ и „туђе“. Али немојте мислити да је могућа само подела на расе. Расизам је компромитован, а савремени фашисти уопште нису глупи. Њихов приступ је суптилнији: говоре о правој и погрешној страни историје, о цивилизацији и варварству, о народима способним за демократију и онима неспособнима. Савремени фашизам више није расистички, већ културни. Или сасвим једноставно: културни фашизам.
Још један знак фашизма је – лаж. Моћ неколико богаташа над милионима људи тешко је оправдати без лажи. И ових дана то више није обична, неспретна лаж, као у време Гебелса, већ полуистина. Хиљаде медијских радника из дана у дан стварају искривљену слику стварности, истичући неке чињенице а не примећујући друге, реинтерпретирајући светска дешавања у интересу хоботнице и неуморно апелујући на идеале слободе, истине и правде. Није изненађујуће што амерички демофашисти, док се залажу за милијарде долара у Конгресу за своје украјинске колеге, користе реторику људских права. А Бајден радије не говори о убијенима у Украјини – он говори о инвестицијама и дивидендама.
Дакле, ако сте одједном поверовали да сте носилац најнапреднијих погледа у заосталој земљи, и да постоји нека врста „цивилизованог света“, а сви други народи су сировина којој је потребна обрада, моје честитке: закорачили сте на клизав пут. Врло брзо ћете схватити да ће узвишени циљ бити постигнут кад се широм света успостави власт по западном моделу; кад буду свргнути последњи национални лидери који представљају широку популацију; кад ућуткају оне које говоре о руском свету, о посебном путу, праву на сопствену културу и вредности; кад земљу по њиховим стандардима поново устроје ефективни менаџери, најбољи стручњаци за извлачење профита. И чим сте пристали на ово, прошли сте тачку без повратка: ви сте фашиста. Да, нисте учествовали у бакљадама и нисте испружили руку у нацистички поздрав. Осећали сте се поносним на своју земљу јер је победила Хитлера. Али сте дозволили да будете увучени у колону бораца за диктатуру светског финансијског капитала, и сада сте фашиста. Како једноставно, како монструозно једноставно!

Само немојте да кажете да сте човек најпрогресивнијих погледа, да сте ишли на митинге и да сте се борили (док нисте промукли) за све добро против свега лошег. То није важно, јер сте већ прогутали Баалов мамац. И сада сте на његовој удици.

Точак историје се не може зауставити. Неким путевима се можете кретати само у једном правцу. Кад финансијска хоботница преузме политичке и економске структуре ваше државе, очекујте невоље. У колонијама фашисти најчешће не чувају демократске предзнаке. Врло брзо ће у вашој земљи почети прогон неистомишљеника – од православних до марксиста. Тада ће војска и полиција угушити народни протест. Затим следи пораст војне хистерије, па општа мобилизација и рат. И немојте ми рећи да сте пацифиста и да никад нисте желели да се борите против Кинеза. Многи Украјинци такође нису желели да се боре против Русима. Хоботница не мари за ваше жеље. И ако логика профита захтева да Кина буде дестабилизована и потчињена од стране Америке, а нема бољег инструмента од вашег народа, и ви ћете се наћи у рововима. А ако, пробудивши се из мрака, пожелите да станете на пут овој нељудској машини лажи и насиља, бићете немилосрдно згњечени, као последњи ватњик. Ваш унакажени леш биће избачен из подрума, и нико се неће сетити колико сте волели западну демократију, Илона Маска и ИТ технологију. Суштина фашизма је диктатура капитала, све остало (превара, одмазде, рат) иде у комплету.
…Куга је у офанзиви, куга гомила оружје, куга прикупља војске. Али најгоре је што куга напада умове. И пре свега, погађа успешне и креативне, задовољне и безбрижне, гламурозне и ухрањене.
Да ли је победа хоботнице неизбежна? Да ли је концентрациони логор једина будућност човечанства? Наравно да не.
Па хајде да се боримо.
А зар нам нешто друго преостаје?

(rodinananeve.ru; превео Ж. Никчевић)