Црна Гора „поцепала“ Европу: Шта се крије иза разлаза две најјаче фигуре у Подгорици

Излазак црногорског председника Јакова Милатовића из Покрета „Европа сад!“ чији је председник премијер Црне Горе Милојко Спајић пример је голе борбе за политичку моћ у оквиру које је Милатовић проценио да је временом изгубио упориште у партији, сматра политиколог Владимир Павићевић.

Председник Црне Горе и заменик председника Покрета „Европа сад!“ (ПЕС) Јаков Милатовић поднео је оставку на све функције у партији којој је на челу актуелни црногорски премијер Милојко Спајић.
Милатовић је у објави на платформи „Икс“ објаснио да оставку подноси зато што је досадашњи начин рада ПЕС-а супротан обећаном и вредностима које је имао на уму приликом његовог стварања.

Додао је да су приликом оснивања ПЕС-а оснивачи странке грађанима обећали транспарентност у раду, рационалан и аргументован дијалог о политикама које су инклузивне и одрживе, као и да ће компетенције и лични интегритет представљати одлучујуће факторе при запошљавању и напредовању.

Већина ПЕС-а уз Спајића

Кад бисмо, на пример, замислили да су се састали ових дана кључни људи ПЕС-а и већали о томе да ли је њима фаворит Милатовић или Спајић, премијер би имао убедљиву већину. А то је за Милатовића који има ауторитет као председник државе – проблематична ствар, каже Павићевић за Спутњик.
„Он је већ неко време у процесу консултација око осмишљавања и формирања једне нове странке унутар које би имао оно што је изгубио унутар ПЕС-а, а то је снажан политички ауторитет. Одлуком да баш у овом моменту удари на Спајића управо је Милатовић сигнализирао да су те консултације око формирања једне нове партије вероватно при крају и само је питање да ли ће он и суштински, али и формално да буде водећи ауторитет у тој новој политичкој опцији.“

Милатовић сигурно рачуна на то да ће поједини посланици кренути за њим, као што је већ случај са одборницима у подгоричкој скупштини, али ће већина људи остати у ПЕС-у пошто је Спајић у једном моменту преузео контролу, додаје Павићевић.

Милатовић као главни Дританов адут

Још једна политичка индикација удара Милатовића на Спајића биће и даље ширење савезништва против Спајићеве владе, а главни човек који данас предводи ту борбу у Црној Гори је Дритан Абазовић, сматра Павићевић.
Сигурно је да ће све ово што сада ради Милатовић највише користити Абазовићу у даљим планирањима око ширења и оснаживања тог политички савеза којем ће сигурно припадати и Јаков Милатовић, додаје он.

Спајићев адут – реконструкција владе са Србима

Међутим, у овом моменту не делује да би као последица тих дешавања могло доћи до такве кризе која би произвела пад Владе Црне Горе и одлазак на превремене парламентарне изборе, истиче Павићевић.
„Мислим да би са становишта интереса највећег броја људи који живе у Црној Гори то била непотребна ствар јер људи сада не желе превремене изборе. Али шта Спајић има као адут у овој ситуацији која је сигурно за њега најтежа? Има могућност да иницира хитру, што је брже могућу реконструкцију своје владе у коју би увео политичке ауторитете из Кнежевићеве Демократске народне партије и Мандићеве Нове српске демократије. Кад би он у кратком року то урадио, то би ипак мало вратило снагу његовој влади и сигурно смањило могућности ширења приче да је ова влада потпуно изгубила поверење и да следе превремени избори.“

Ка’ Мило против – Мила

Павићевић додаје да се често користи аналогију између растанка Милатовића и Спајића са расколом између Момира Булатовића, тадашњег председника, и Мила Ђукановића, тадашњег премијера Црне Горе из 1998. године.

„Сигурно да има ту неких елемената на основу којих можемо да потврдимо сличности. Упркос томе што је Милатовић у једном свом обраћању истакао да је Момир Булатовић узор и државник, оно што ја видим као једну занимљиву разлику је да је Јаков ипак мање наиван у проценама политичких ситуација и шта да се ради у смислу борбе за моћ од Момира Булатовића. Момир је у неколико ситуација показао политичку наивност у судару са Милом, а Јаков показује да он те наивности нема. И кад узмемо као критеријум за поређење практичност и прагматичност у политичком деловању онда ми делује да немамо сада на помолу сукоб између Јакова и Милојка као некад Мила и Момира, него Јаков и Милојко више подсећају на Мила и Мила.“

Између Милатовића и Спајаћа не постоји доктринарна разлика каква је својевремено била између Булатовића и Ђукановића и ниједном не пада на памет да следи доктрину Мила Ђукановића, јер је са њом је раскинуто 30. августа 2020. године, закључио је Павићевић.