Кад се закуцаш о руску стену: Мрачна атмосфера у Минхену – ствари не иду добро по Запад

Поруке које стижу са Запада мрачне су и песимистичне, што је показала и овогодишња Минхенска конференција која нит је дала неку наду Украјини, нити понудила решења за безбедност Европе и света, сагласни су саговорници Спутњика.

Очекивало се, каже др Александар Митић, да се у Минхену дају одговори на три основна питања: шта се дешава у Вашингтону и шта ће бити с помоћи за Украјину али и шта ће се десити у случају да на предстојећим председничкм изборима у САД победи Доналд Трамп.

Друго је питање, додаје он, да ли Украјина уопште може да победи и шта је западу чинити ако се то не деси – а трендови су лоши, док се треће питање односило на Блиски исток и како пронаћи решење за ситуацију која је врло неповољна за Запад јер је остатак света врло фрустриран западном неодлучношћу да заустави страдања у Гази.

Песимизам у Минхену
Према речима Митића, кључне поруке које су се чуле биле су прилично песимистичне за западне интересе, а можда их је најбоље сажео твит литванског министра спољних послова Габриелиуса Ландсбергиса који је уз своју црно-белу слику написао: „Неко мора да каже истину – ствари не иду добро по нас.“
Новинар Жарко Ракић констатује да ни за Украјину ништа не иде добро, подсећајући да је и данска премијерка Мете Фредериксен рекла да Запад мора да се припреми на могућност неуспеха његове мисије у Украјини.

„Ствар је веома јасна: они сад покушавјау да пронађу неке нове дефиниције да објасне своје стање после неуспеха у Украјини, али с друге стране не желе ни да признају свој неуспех. Инсистирају да ће „остати до краја“ уз Украјинце, како каже немачки канцелар Олаф Шолц, а пре ћемо видети његов политички крај. Они су изгубили контакт с реалношћу и временом“, сматра Ракић.
Он као пример наводи чињеницу да на Западу избегавају да пишу о оном што се догађа на украјинском фронту, а да се у немачкој штампи чак могу чути тврдње да Авдејевка, коју су Руси недавно ослободили, и није баш много важна и да не отвара руској војсци пут на север и југ, како заправо јесте.

„Не могу ништа ново да смисле али морају да на неки начин оправдају бачен новац, стотине милијарди које су потрошене, а нису постигле циљ. А сад се поставља питање где да нађу нови новац. Западно јавно мњење тешко више може да се анимира на страху да ће Украјина пасти па се уводе у игру нове категорије – да су и сами угрожени и да постоји опасност да Руска Федерација крене даље. А с друге стране Атлантика стижу такође суморне информације – кад Трамп каже: ко не плаћа довољно за НАТО нећемо га бранити“, објашњава Ракић.
Хистерија у Европи
Митић додаје да се, штавише, већ неколико недеља Европом шири прича да Запад мора да се спреми за наредни Путинов и руски корак а то је „неки напад на Европу“.

„Прошле године код њих су још постојале наде да ће Украјина победити, то се није десило – Русија неће бити сломљена. Сада је пребачен наратив на нову причу, а то је ширење, како је назвао и часопис Форин полиси, хистерије у Европи да тај напад само што није кренуо. Сад видимо атмосферу страха која се шири у Европи и која је свеприсутна“, рекао је Митић.

С једне стране, додаје он, постоји песимизам, а с друге се труде да мобилишу европску јавност да пређе на неку врсту ратне економије. И истовремено да се притисну амерички републиканци да одобре нови пакет помоћи Украјини.
Шта сад кад су ударили о руску стену
У том контексту Митић тумачи и споразуме о наводним гаранцијама безбедности које је Владимир Зеленски потписао са немачким канцеларом Шолцом, француским председником Емануелом Макроном а претходно и са британским премијером Ришијем Сунаком:
„То нису обавезујући споразуми. То су политичке изјаве о намерама у стилу – ако не можемо на други начин, помоћи ћемо финансијски али то нису никакве гаранције. Они немају намере да диркетно ратују против РФ нити би могли. Ово је нека врста сигнала Зеленском да нису све лађе потонуле,“ указује наш саговорник, уз подсећање да су Европљани у стању да произведу тек трећину пројектила обећаних Украјинцима, а да уз катастрофу коју Кијев доживљава на много фронтова покушавају да им тим споразумима одрже неку наду.

Чињеница је да су Американци Европљане нахушкали да уђу у сукоб са Русијом знајући да они немају довољно капацитета да се одбране, а још улазе и у зависност од САД, каже Митић и закључује:

„Многи сматрају да су Украјина и Запад пропустили шансу да постигну споразум са Русијом, а неки од стручњака кажу да је можда идеална прилика била кад се Украјина спремала за контраофанзиву. Али ви сте хтели да поразите једну Руску Федерацију у 21. веку, то је нешто што је толико сулудо и толико самоубилачка авантура. И сад кад су ударили о руску стену сви се питају како из тога да се извуку.“