Црно му се пише: Шта чека Сирског на новој функцији?

Смена украјинске војне врхушке дешава се у критичном тренутку у сукобу са Русијом, и вероватно најављује промену украјинске стратегије што је, према оцени Си-Ен-Ена, такође опасно.

Украјински председник је већ рекао да су он и Валериј Залужни имали „искрен разговор о томе шта треба променити у војсци“ и да су потребне хитне промене. Он је додао да су „осећај стагнације у јужним областима и тешкоће у борбама у Доњецкој области утицали на расположење јавности“.

Истраживања су, наиме, песимистична, пошто је број људи који верују да се ситуација развија у погрешном правцу скочио са 16 одсто колико их је било 2022. на 33 одсто у децембру 2023.

Мало је вероватно да ће наследник Валерија Залужног, Александр Сирски понудити радикалну промену стратегије, оцењује тај медиј, подсећајући на то критике да новом главнокомандујућем недостаје емпатија, и да су под његовом командом Украјинци подносили огромне војне губитке. Код Бахмута, наиме, његова команда није штедела људе, а неки војници га због тога називају „генералом 200“ (број 200 је војни код за убијене у акцији).

Стати у ципеле Залужног неће бити лако, указује Си-Ен-Ен, наводећи да се, укратко, Сирском црно пише на новој функцији. Не само да је претходни главнокомандујући далеко популарнији од њега, већ је у „наслеђе“ оставио и бројне проблеме које по хитном поступку треба решавати.

Најхитнији задатак биће му стабилизација линија фронта, а он ће морати да попуни и осиромашене редове украјинских бригада, убрза долазак западне муниције на прве линије фронта и осмисли како да премости период док се то не деси.

Припадници јединица на првој линији, који се налазе у неколико најрањивијих области, сведоче за Си-Ен-Ен да им хронично фали муниције, а посебно западних артиљеријских граната од 155 милиметара.

На другој позицији, трупе су исцрпеле високоексплозивну муницију, па се под паролом „боље ишта него ништа“, задовољавају димним гранатама.

„Отчепљивање цевовода америчке војне помоћи и јачање европске производње муниције су кључни приоритети ако Украјина жели да пређе на контраударе“, констатује Си-Ен-Ен, додајући да је ЕУ признала да неће достићи свој циљ да до марта произведе милион артиљеријских граната за Украјину, процењујући да обезбедити отприлике половину тог броја.

Руски фонд људства је најмање три пута већи од украјинског, а украјински званичници за Си-Ен-Ен кажу да се руске снаге на украјинској територији и у њеној близини „имају 510.000 припадника војног особља“.

С друге стране, све иоле професионалније јединице Украјине су исцрпљене двогодишњим непрекидним борбама, а њихови редови су проређени жртвама.

Украјина не објављује податке, али амерички званичници процењују да је погинуло чак 70.000 украјинских војника, а готово двоструко више рањено. Неки извештаји показују и да је број страдалих већи од 150.000.

Обим и брзина додатне мобилизације у Украјини је трновито политичко питање, а један је од извора раскола између Зеленског и Залужног, који је тврдио да је војсци потребно још пола милиона војника и критиковао „празнине у нашем законодавству које омогућавају грађанима да избегну своје одговорности“.

Залужни је упорно тврдио да, имајући у виду већи број руског људства и оклопних возила, Украјини треба постепена промена технологије на бојном пољу: софистициранији дронови и други беспилотни системи би, на пример, обезбедили обавештајне податке у реалном времену и тачне информације о циљевима.

Исцрпљеност код куће, препирке међу савезницима (ЕУ против Мађарске) и парализа у усвајању новог пакета помоћи за Украјину у Конгресу само су неки од проблема који муче Украјину.