„Све формулације изгледају овако – Велика Британија ће се консултовати са партнерима… а онда набрајају по списку: о набавци оружја, о обуци војске, о обнови Украјине и тако даље… Дакле, ако погледамо споразум који је потписан са Сунаком ту је наведено шта ће урадити Велика Британија ако Русија нападне Украјину, као да се сада ништа не дешава. Дакле, по споразуму, у року од 24 сата Велика Британија ће обавити консултације са својим партнерима о томе шта ће она да предузме као одговор на то што се догађа у Украјини и какав ће одговор дати. Дакле, ту уопште нема ниједне речи о гаранцијама, нити је било какве гаранције Велика Британија преузела на себе, док је Украјина та која преузима на себе гаранције – ако изненада Русија нападне Велику Британију онда ће Украјина бити спремна да се упусти у војни сукоб. Ништа друго није написано“, истиче Мирошник.

Руски стручњаци истичу да „безбедносне гаранције“ помиње само Зеленски, док Сунак говори само о „намерама и плановима“.

Велика Британија је постала прва држава Г7 која је са Украјином потписала споразум о наводним безбедносним гаранцијама, и то у тренутку када су Сједињене Државе обуставиле испоруку наоружања и војне опреме Украјини због недостатка буџетских средстава за ове намене.

С обзиром да Американци због унутрашњих дешавања не могу да преузму обавезе на себе, ту улогу преузимају Британци, који ће, додаје Мирошник, водити игру и главну реч око Украјине.

„Штавише, ми се сећамо да су и раније Британци увек наступали у улози провокатора…“, додао је Мирошник.

Споразум је оквирни, због чега садржи много општих фраза, а мало тога конкретног. Стране се обавезују да ће „сарађивати“, да ће се „саветовати“, „подржавати“…

Договорена је безбедност у свим областима – на копну, у ваздуху, на мору и у сајбер простору, о широкој политичкој сарадњи у међународној арени, укључујући и питање антируских санкција и промовисања такозване „формуле за мир“ Владимира Зеленског за коју је Москва већ рекла да је неприхватљива.

Уз то, Британија је обећала подршку Кијеву у хуманитарној и економској сфери, као и у борби против криминала.

Споразум предвиђа и да ће Украјина од Лондона сваке године добијати помоћ, која ће само током 2024. износити 2,5 милијарди фунти. То је, иначе, највећи пакет помоћи који су Енглези дали Украјинцима од 2022. године, односно од почетка руске специјалне војне операције.

Пакет помоћи обухвата опрему за ПВО, противтенковско оружје, ракете далеког домета.

Према оцени руских стручњака, споразум Лондона и Кијева у великој мери предвиђа мере које Британија већ предузима да би помогла Украјини. С тим у вези, аналитичари сматрају да је потписивање овог документа искључиво у пропагандне сврхе. У сенци чињенице да Украјини недостаје и тешко и лако наоружање, уместо нових тенкова и муниције, украјинској јавности се нуди овај договор, јер је лакше склопити споразум него испоручити тенкове, борбене авионе и довољну количину муниције.

Дакле, Кијев покушава да унутар земље представи потписивање овог споразума као велико достигнуће режима Зеленског, посебно после свих пораза, неуспеха украјинскe контраофанзиве, губитака и мобилизације од које готово сви беже.

„Резултати Сунакове посете Кијеву веома су различито испраћени у различитим медијима – веома бравурозно и еуфорично у украјинским медијима, док су извештаји практично у потпуности изостали у британским и америчким медијима. То јест, практично то нико није споменуо, са изузетком ‘Тајма’ где је објављена колумна Зеленског у којој се такође еуфорично наводи да је Велика Британија дала ‘гаранције’ Украјини. Веома сам пажљиво прочитао споразум који је званично објављен и у том споразуму се ни један једини пут не помиње реч ‘гаранција'“, рекао је Мирошник.

Споразум између Велике Британије и Украјине, како је наведено, биће на снази све док Кијев не уђе у НАТО, а за сада је је потписан на 10 година и може бити продужен по потреби.

Експерти напомињу да Британија није могла да пружи чврсте безбедносне гаранције Украјини, јер би чак и улазак земље у НАТО блок означио само „условну заштиту“. Формално, Северноатлантски уговор декларише принцип колективне одбране, али у пракси ова клаузула никада није примењена.

Чак и украјински политиколози закључују да безбедносни споразум Велике Британије са Украјином указује на неспремност Лондона да ратује са руском војском.

Кијевски политиколог Виталиј Портњиков са жаљењем констатује да овај споразум у практичном смислу нема реалну димензију. Према његовим речима, Запад је спреман само да посматра да ли Украјина уз помоћ америчког и британског наоружања може „да се носи“ са Русијом.