Прво су се због смањења субвенција дигли пољопривредници блокирајући тракторима друмове, а од среде обуставили рад и железничари тражећи веће плате и краћу радну недељу услед чега је отежан саобраћај возова и транспорт робе и услуга.

Према речима Достанића, широко незадовољство у немачком друштву проузроковано је политичким грешкама власти у низу сектора, а све се након избијања сукоба у Украјини додатно убрзало дизањем у ваздух гасовода Северног тока и санкцијама Русији.

Економиста Махмут Бушатлија подсећа да због свега тога Немци сад морају да купују енергенте трипут скупље него што су били руски, а, како каже, што је најгоре, њихова цена никад неће бити каква је била – и не само енергената.

Он напомиње да ово нису први протести радника у Немачкој, али да, што се тиче пољопривредника, они једноставно не могу да преживе са смањењем субвенција.

Коментаришући упозорење магазина Фокус да ће на крају највећи губитник сукоба у Украјини после Кијева бити Немачка, Достанић констатује да Немци сада морају да стежу каиш и додатно штеде да би финансирали рат с којим немају пуно везе.

“Сетите се да је на почетку сукоба у Украјини влада Олафа Шолца најавила помоћ Кијеву у виду 1000 шлемова и то је звучало као некакав виц. Међутим, од тих 1000 шлемова релативно брзо се дошло до испоруке оружја и то до испоруке немачких тенкова “леопард”, при чему су у томе били најгласнији представници Зелених који су инсистирали на све јачој помоћи Украјини”, наводи саговорник Спутњика.

Притом, како каже, постоји прилично велико незадовољство и неразумевање због чега Немачка и њени грађани морају да плаћају цену рата који није њихов. Истовремено, медијска сцена стоји доста чврсто иза владе, а то се показало И сада током штрајкова јер се види диспропорција између извештавања медија о протестима и расположења јавног мњења: чак 69 посто немачког становништва подржава протесте, док 45 одсто каже да би им се радо и сами придружили.

Кад је реч о политичким последицама протеста, Достанић констатује да је и пре ових протеста вртоглаво падала популарност чланица владајуће “семафор коалиције”, те да је и Шолц лично непопуларан, као и коалициони партнери његове СПД – Зелени и Либерали.

“Не само да су непопуларни међу општом популацијом, него постају непопуларни и међу својим традиционалним бирачима. На пример, у случају либерала у анкетама 48 одсто њихових гласача је изјавило да је спремно да изађе на улице и подржи пољопривреднике при чему треба имати на уму да су у питању махом млађи бирачи. У случају неких нових избора велико је питање да ли би Либерали могли да пређу ценсус од пет одсто, а сасвим сигурно би опали и Зелени пре свега због своје некомпетентне и идеологијом вођене политике ”, прецизира политиколог.

Он наводи као пример министра привреде Роберта Хабека који је поводом ових протеста у изјави од 10 минута два минута посветио пољопривредницима, а остало томе да шири страх од деснице и да себе представља као браниоца демократије.

“Људима држи предавања шта је либерална демократија и како сви у овом тренутку морају да стану на браник најбољег од свих светова. Није пропустио да помене ни да су изјаве на друштвеним мрежама које критикују његову владу заправо плаћене од стране Путина,” каже Достанић уз опаску да је реч о већ познатом арсеналу напада.

Међутим, како каже, актуелна влада у Берлину не пати само од економских протеста изазваних кризом и инфлацијом, него и од афера, а резултат је да је јесенас на локалним изборима у Баварској и Хесену СПД имао поражавајуће резултате.

На питање ко би од тога могао политички да профитира наводи ЦДУ Фридриха Мерца, уз подсећање да је и та странка близу свог историјског минимум рејтинга. У перспективи се зато, сматра он, може очекивати даљи раст Алтернативе за Немачку која у појединим покрајинама има већ 30 посто подршке.

Саговорници Спутњика су се осврнули и на евентуалне последице кризе у Немачкој на Европу и посебно на Србију.

Европа је у проблемима и има негативни тренд, а збивања у Немачкој, оцењује Бушатлија, могу само да убрзају тај процес.

„Тензија постоји, као и бојазан од рецесије јер није лако поднети инфлацију која траје већ дуго времена у Европи и то опасно руинира економију. Али ако нисте у стању да кажете јавно шта се дешава у вашој земљи и да понудите решење, то је врло танка политика, и у Немачкој, и у свим земљама тзв. Запада“, упозорава економиста.

То ће се, истиче Бушатлија, свакако одразити и на Србију, с обзиром на присуство немачког бизниса у нашој земљи.

„Ми имамо највећу размену са европским земљама од тога највише са Немачком тако да ћемо осетити последице и оне никако неће бити добре“, уверен је наш саговорник.

Кад је реч о томе може ли на политичком плану Србији донети предах криза у Немачкој која ће се више бавити собом, Достанић указује да би се можда и могло очекивати да притисак Берлина на Београд буде мањи кад би то зависило само од њих.

„Али ми нисмо изложени само немачком притиску, а могло би рећи и да су Немци под притиском САД. У том смислу не видим простор да би економска криза и протест у Немачкој могли да се одразе на нас на тај начин да се овде ствари мало смире и смањи притисак на нас. Штавише, мислим да је пре могуће очекивати да ће се тај притисак у будућности повећавати, при чему не мислим само на притисак са немачке стране, јер ни француско-немачки план није само немачка ствар“, упозорава на крају Достанић.