Како ће нови хеликоптери утицати на однос снага у региону: Србија прва по броју летелица

Процес опремања и модернизације Оружаних снага Републике Србије траје већ неколико година, а једна од кључних ставки у овом процесу јесте јачање ваздухопловних снага наше војске. Поред куповине 15 „Ербасових“ лаких вишенаменских хеликоптера Х145М, од којих се пет већ налази у оперативној употреби РВ и ПВО, и набавке четири јуришна хеликоптера Ми-35М из Русије, на велико изненађење многих, јуче је на војном аеродрому у Батајници приказано још 11 Ми-35П, купљених од Кипра.

Набавка поменутих летелица које су се налазиле у саставу Националне гарде ове острвске државе представља највеће појачање за српско ваздухопловство, будући да Србија сада располаже са чак 15 јуришних хеликоптера, познатих под надимку „летећи тенк“. Поред 15 јуришних, домаће ваздухопловне снаге могу се похвалити са још 47 хеликоптера и то 29 лаких вишенаменских СА 342 „газела“, 13 транспортних, односно вишенаменских Ми-17 и пет већ поменутих Х-145М.

Дакле, рачунајући 11 новопристиглих „летећих тенкова“ са Кипра, у саставу Оружаних снага Републике Србије налази се укупно 62 хеликоптера и још десет у процесу набавке, чиме смо постали друга држава са највећим бројем летелица ове врсте у региону уколико изузмемо Турску. Стога и не чуди забринутост појединих земаља из комшилука, поготово када се узму у обзир и њихови капацитети, тј. хеликоптерске флоте.

Земље бивше Југославије – трка са Хрватском

Главни конкурент на простору некадашње СФРЈ је свакако Хрватска, чије хеликоптерске јединице располажу са укупно 50 летелица и то: 25 транспортних/вишенаменских Ми-17/171ш, 15 извиђачких ОХ-58 и два вишенаменска УХ-60 „црни јастреб“ америчке производње, док се за обуку користи осам вишенаменских хеликоптера „бел 206“. У погледу борбених способности и техничко-тактичких карактеристика, највећи потенцијал свакако имају „црни јастребови“, међутим њихова убојита моћ је знатно мања у односу на Ми-35.

Према појединим изворима, Хрватска планира набавку још шест УХ-60, а важно је напоменути да се за пружање ватрене подршке могу користити и совјетски Ми-17/171ш, као и ОХ-58 опремљен противоклопним вођеним ракетама. Без обзира на све наведено, захваљујући испоруци са Кипра, српско ратно ваздухопловство је остварило примат који ће остати неоспоран бар још деценију.

Што се тиче осталих земаља бивше Југославије, на трећем месту је Босна и Херцеговина са 22 хеликоптера – шест Ми-17, осам СА 342 „газела“ и осам вишенаменских УХ-1Х; затим иде Словенија са 16 вишенаменских хеликоптера – осам „Бел 412“, четири Х215М и четири „Бел 206“ намењена за обуку.

Северна Македонија је у свом ратном ваздухопловству до скоро имала нешто другачији састав, па је поред шест Ми-17 и четири тренажна „Бел 206“, располагала са четири јуришна хеликоптера Ми-24, али је одлучено да се укупно 12 (осам из резерве) Ми-24 донира Украјини. Тиме је Северна Македонија у потпуности лишила своје ваздухопловство било какве борбене способности, будући да више не располаже ни јуришним авионима Су-25, такође донираним Украјини.

На последњем месту налази се Црна Гора са 11 хеликоптера и то три вишенаменска „Бел 412“, два лака „Бел 505“ и шест СА 342 „газела“. На основу описаног јасно је да оружане снаге ниједне од земаља некадашње СФРЈ, осим евентуално Хрватске, не може да се пореди са српским ратним ваздухопловством када је у питању количина и квалитет борбених хеликоптера.

Мађарска, Румунија, Бугарска, Грчка и Албанија

Када су у питању наше комшије на северу, највећи део хеликоптерске флоте од 41 летелица, чини 20 лаких вишенаменских Х145M, док су по бројности на другом месту осам совјетских јуришних хеликоптера Ми-24. Поред тога, Мађарско ваздухопловство у оперативној употреби има седам Ми-17, два Х125М намењена за обуку и четири транспортна Х225М, са наоружањем, а у току је процес набавке још 12 потоњих летелица.

По квантитету, изнад Србије налази се једино Румунија чије оружане снаге располажу са 67 вишенаменска хеликоптера и то седам ИАР 316 који се користе за обуку, док се остатак флоте састоји од разних варијанти домаће верзије СА 330, познате под ознаком ИАР 330. Од 60 хеликоптера ИАР 330, 22 су јуришне варијанте ИАР 330Л СОКАТ, три су морнаричке, а остатак чине Л/М верзије за транспорт.

Ипак, важно је нагласити да Румунија тренутно ради на модернизацији и унапређењу своје хеликоптерске флоте, због чега је уговорила набавку чак 24 јуришна хеликоптера АХ-1З и 21 вишенаменски УХ-1Ј. Уколико сви примерци буду испоручени, а истовремено старије летелице остану у активној употреби, румунско ратно ваздухопловство би имало више од 100 хеликоптера. Ово неће претерано утицати на положај Србије, како због релативно добрих односа двеју држава, тако и због чињенице да Ми-35 важи за способнији хеликоптер.

Бугарске снаге у свом саставу имају укупно 25 хеликоптера и то 12 Х215М, три Ми-17, два „Беч 206“, два јуришна Ми-24, два морнаричка вишенаменска АС565 „пантер“ и један такође морнарички АС365 „делфин“.

Са друге стране, грчка војска се може похвалити изузетно јаком морнаричком компонентном своје хеликоптерске флоте са чак 12 оперативних хеликоптера СХ-60 у различитим варијантама и још девет наручених примерака. Поред тога, Хеленско ратно ваздухопловство располаже са по 12 „Бел 205“ и Х215М, два „Бел 212“ и два лака вишенаменска, тј. хеликоптера за потрагу и спасавање АВ109. Укупан број хеликоптера у оперативној употреби је 40, не рачунајући девет чије се испорука и даље чека.

Најмањи број хеликоптера у овој групи земаља има Република Албанија, чије је ваздухопловство опремљено са око 20 летелица ове врсте и то већином вишенаменских и лаких вишенаменских. Ту спадају један АВ109, три „Бел 205“, пет „Бел 206“, четири БО105, два Х145М, четири Х215М и два УХ-60 „црни јастреб“.

Из свега наведеног јасно је да тренутно уз Румунију, Србија располаже најбројнијом и најбоље опремљеном хеликоптерском флотом, а разлог за то су управо јуришни хеликоптери Ми-35, односно њихова оспособљеност за ношење најразличитијег наоружања од аутоматског топа до вођених ракета.

Свакако највећи проблем за Србију остаје наоружавање снага безбедности тзв. Косова, будући да се већ дуже појављују информације и изјаве приштинских званичника о евентуалној набавци борбених хеликоптера америчке производње. Конкретно, ради се о „црним јастребовима“ и горепоменутим извиђачким ОХ-58, који могу бити наоружани противоклопним ракетама као у случају Хрватске. Тачан број није познат, али се претпоставља да се ради о две до четири летелице, стога је на основу саме количине јасно да се ради о пропагандном и „застрашивачком“ подухвату, а не о стварној претњи.