Овако политиколог Александар Павић коментарише предлог да ЕУ отпочне преговоре о уласку Кијева и Кишињева у чланство.
Све по „заслузи“
Да би Украјина постала члан Уније, она мора, како је прецизирала шефица Европске комисије Урсула фон дер Лајен, да заврши преговоре о економској, политичкој и културној реформи, а Комисија је донела препоруку за приступ на основу процене напретка Кијева и Кишињева. Фон дер Лајенова је додала и то да „рок приступања Украјине ЕУ зависи од реформи и принципа додељивања чланства по заслугама“.
Павић констатује да Кијев добија убрзани позив за улазак у ЕУ, али да су његове заслуге доста другачије од оних које се наводе на папиру и у препоруци Европске комисије.
Мислим да сви знамо шта им је заслуга. Заслуга им је што воде изразито антируску политику, што прогањају проруске политичке снаге, што су прогнали и још прогањају ћирилицу и руски језик. То су њихове праве заслуге. Наравно, под реформама можете да прошверцујете било шта јер су то на крају све произвољне процене и то нема везе ни са каквим објективним процесом. Довољно је само да се евробирократе сложе око тога да је постигнут напредак, док су истовремено они ти који тај напредак дефинишу. Ако ниси њихов, онда можеш и да дубиш на глави, реформе ће бити неуспешне и нећеш моћи да отвараш нова поглавља, рекао је Павић за Спутњик.
Банкрот као „заједничка вредност“
Он сматра да је циљ Запада искључиво геополитички, будући да поменуте земље не испуњавају ни један једини критеријум неопходан за доношење овакве одлуке. Једино што их препоручује, сматра Павић, као и оно што им је заједничко, јесте то што су Украјина и Молдавија, баш као и ЕУ – банкротиране. Експресно убрзавање европског пута Украјине индикативно је и служи као очигледан показатељ да таква одлука нема више никакве везе са било каквим правилима, која, додаје Павић, једино поштују још политичари из Србије.
Циљ Запада јесте да наведене државе веже чврсто за Брисел, односно за себе и више се ни реда ради не поставља питање какве су те земље изнутра. Битно је једино, сматра Павић, да их како знају и умеју вежу за себе и то више нема никакве везе са процесима отварања поглавља и осталом формалном папирологијом.
Све ово је, сматра Павић, сасвим у складу са на Западу владајућим поретком заснованим на правилима, уместо на међународном праву и принципу рада људи који сами одређују та правила, који их сами тумаче, који постављају стандарде и који одређују ко је добар, а ко лош момак.
Да би предлог Европске комисије био прихваћен, потребно је да једногласно буде изгласан. То није немогуће, сматра Павић али додаје да би Мађари могли да се успротиве. Поред њих, кочничари би могли бити и Словаци, који такође имају проблема са Украјином и чија се нова влада изричито противи даљем пружању помоћи украјинској војсци.
Мислим да је највећа шанса да Мађарска буде против, бар када је реч о Украјини. Мађарска је јасно рекла да докле год се не поштују права мађарске националне мањине у Украјини, они апсолутно неће даље одобравати војну помоћ. Ово исто се може односити и на одлуку о почетку приступних преговора, закључује Павић.
