Ово за Спутњик каже Марија Васић из Хуманитаране организације „Косовско Поморавље“ која на том простору делује од 2019. године.
Млади које окупљају у почетку су се трудили да кроз теренски рад помогну својим социјално угроженим сународницима. Међутим, после покретања сајта „Купуј са Космета“, који помаже малим привредницима да своје производе пласирају и ван граница Србије, све се променило.
После стотина малих пројеката којим су помогли појединим породицама, деци, покренули су акцију стипендирања најбољих ђака и студената. Они добијају редовну стипендију од 100 евра месечно. Родитељи често немају посао или примају минималац од 12 хиљада динара, баве се пољопривредом за своје потребе, недостаје им „живи“ новац.
„Најчешће имају више студената или средњошколаца који се школују ван куће, јер су породице на Косову и Метохији вишедетне у много већем броју него што их има у централној Србији. Упознајемо људе који имају двоје студената у Митровици, средњошколца у Нишу или Врању. То су велики трошкови“.
Наша саговорница додаје да су кроз програм стипендирања и упознали те младе људе, видели какви су им планови, шта би желели да раде. Пуни су идеја, али им треба помоћи да дођу до тачке са које их могу реализовати.
Тренутно стипендирају 16 младих, а донатори су наши предузетници и људи из дијаспоре остварени у некој бранши. Они могу помоћи и на другачији начин, пружити контакте, добре праксе и савете како да једног дана сами покрену свој посао.
„И то је наша идеја, да повежемо младе са нашим успешним људима, да их на тај начин мотивишемо и задржимо на Косову и Метохији. Ако говоримо о будућности српског народа на том простору, морамо да причамо о младим људима, да будемо ту за њих“.
Програм је почео од младог Београђанина који чак никада није посетио Косово, сада живи у Америци, засновао је породицу и покренуо свој бизнис. Он је дао новац за првих четворо ђака и студената.
Данас помажу и они који нису толико добро ситуирани, али свим срцем желе да помогну. Нису у питању само наши људи, јавила се и једна Рускиња. На порталу на свом језику читала је о Косовском Поморављу. Погодила је та прича, пожелела је да неком помогне.
„Јавила се и хтела да донира коме год, за шта год је потребо. Објаснили смо јој да би значило да та донација иде за програм стипендирања. Била је одушевљена, желела је да зна коме ће новац отићи, каква је та особа, желела је и да је упозна. Јелена је студент медицине у Косовској Митровици, невероватна особа, одговоран студент, неко ко има жарку жељу да се бави оним за шта се школује. То је сад и лепо пријатељство, а пре свега подршка за ту девојку на њеном путу“.
Упознала борбу за голи живот
Марија Васић је једини члан тима за помоћ младима и деци који није са Косова. У Поморавље је дошла вођена љубављу пре две године, из Јагодине. Сада се, каже, стално пита, чиме се људи који живе у норамалности централне Србије оптерећују, баве се маргиналним стварима.
„У ове две године сусрела сам се са таквим животним причама, са тако великим борбама, изазовима за човеков дух и тело, голу егзистенцију. Срела сам тако чврсте карактере на Косову и Метохији, упознала невероватно јаке људе. Ми доле немамо времена, ни луксуза, да се бавимо неважним стварима. Невероватно је каква је скромност у тим људима и колико су они заправо велики. Не жале се, не кукају, само се труде да успеју да опстану“.
Она додаје да се мало прича о том крају у односу на друге делове КиМ, да људи у њему добро живе, па и сарађују са Албанцима. И једни и други имају много другачији однос према негативним вестима од српских и албанских медија, ништа не генерализују.
„Косовске институције су неодговорне и неосетљиве за проблеме Срба, али, нажалост, нема много слуха ни на нашој страни. Злоупотребе у корист политичких препуцавања на дневном нивоу су врло лоше за наш свакодневни живот. Људи овде живе, на све проблеме, па и инциденте, гледају рационално и објективно“.
Кошаркашка лопта – највећа радост
Васићева додаје да је људима тешко објаснити да је на Косову и Метохији потребан и новац за нешто тако обично, као што је школа кошарке, пошто у остатку земље готово у сваком паркићу имамо терен за тај спорт.
„У Косовском Поморављу живи највећи број Срба, у нашој околини је 30 хиљада Срба, ту не постоји ни једна школа кошарке, ни једна школа фудбала, одбојке. Имамо само један атлетски и један џудо клуб, где могу да тренирају само деца из два села у којима се налазе“.
Села нису повезана, нема превоза, зато су покренули акцију, своју школу кошарке. Недавно је одржан први тренинг у школи која је уступила салу, а пре тога је најтеже било наћи тренера са лиценцом који ће радити са децом. Сав труд већ се исплатио.
„Јављају нам се деца из Косовске Каменице, Новог Брда, Витине. Трудимо се да, ако их неколико живи десетак километара даље, покријемо трошкове горива да би и они могли да дођу. Ово није некакав пројекат, ово је много важно за децу у Косовском Поморављу. Сада тренирају два пута недељно, бесплатно, добили су и опрему. Интересовање је толико да ми увече куцају на кућна врата, питају да ли могу да се упишу“.
На крају разговора за Спутњик наша саговорница позива све који разумеју циљ оваквог рада да помогну и додаје да ће портал „Купуј са Космета“, ускоро бити освежен.
„Тај сајт, преко кога људи из целог света купују производе Срба са Косова, помогао је нашим људима, али и онима који су желели да помогну опстанак Срба на Косову, а тражили су најконкретнији начин“.
