Овако др Александар Митић, научни сарадник Института за међународну политику и привреду види будућност читавог концепта простора слободног кретања унутар Шенген зоне.
Док Словенија планира да суспендује Шенгенски споразум и уведе граничне контроле са Хрватском и Мађарском, немачка влада најавила је увођење контрола на границама са Пољском, Швајцарском и Чешком, као и проширене граничне контроле са Аустријом. Од јануара до краја септембра, приближно 100.000 људи илегално је прешло немачку границу, а број поднетих захтева за азил приближио се рекордном нивоу са врхунца мигрантске кризе 2015. године.
Налазимо се, како каже Александар Митић, у једном веома специфичном тренутку када је реч о миграцијама и слободи кретања широм Европске уније, као и самог европског континента, а неколико фактора додатно су погоршали ионако тешку ситуацију везану за илегалне уласке у земље Старог континента.
Све оно што се одвија на Блиском истоку, сукоб који ствара нове миграторне притиске и наравно политички догађаји, односно сама ситуација у земљама ЕУ које се суочавају са значајном радикализацијом и значајним незадовољством група, нација и вера које су јако незадовољне и својим статусом, али и политичким ставом држава у којима живе према сукобу на Блиском истоку, доприноси даљем погоршавању ситуације, говори Александар Митић за Спутњик.
Подела на „равне части“
Он подсећа да се следеће године одржавају избори за Европски парламент на којима се очекује да ће политичке партије које се снажно и одлучно противе миграцијама и илегалним имигрантима, а које су уједно спремне на неке од најрадикалнијих мера, у многим државама чланицама однети сасвим сигурно велики број гласова, ако не и победу.
