Михаило Меденица

Михаило Меденица: А, како би се писао Црногорче до Србином?

Михаило Меденица

А, како би се писао Црногорче до Србином?
Ниси дете гора оно онога под њим – корена!
Који ти је корен ако није српски?
Ако није српски је ли то корен или трн у који си се сплео ко у кучину?
Сплео, па ни напред ни назад!
Назад немаш куд без у српство, напред не можеш ако српско није јер како да закорачиш без стопе и трага?
Не велим ја да ти ниси дични Црногорац, но велим да Црногорац не можеш бити ако ниси Србин!
Црногорац је племство српско. Међаш неба и земље, перјаник српства на вечитој стражи међу вековима прошлим и будућим.
Да ти није српства како би се Црногорцем звао?
Како би знао да си то што мислиш да јеси да ти није онога што заиста јеси- Србин с љутога крша и врлети, чувар црнине а не црнила наших гора.
Црнина је знамен од Бога, заветно рухо у које смо васкрсни за српство повијени, није то лелек и јад.
Јад је црнило што те сколило кад си помислио да знаш више и можеш боље но што су ти ђедови знали и могли.
Кад си памет вечности раскусурао за беспамет тренутка…
Јеси ли расрбљен стигао куд даље?
Сричеш језик који не разумеш, исписујеш житија кафанских светаца, раскиваш распећа за потпалу, храбро јуришаш у повлачења и поразе.
Све си, брате, што не можеш да будеш и ниси ништа од онога што јеси прађедовином.
Шта си ако Србин ниси?!
Црногорац је дичан колико је велик Србин у њему, а не колико се српства одрекао глув, слеп и нем пред гробовима праотачким!
Зови се Црногорцем, брате, но српством се одазивај!
Није Црногорац онај што по горама црним ходи – но што се по њима српством води!
Није важно колико си камена на камен дигао у вис, већ колико је камена на камењу под њим!
Да зидаш можеш-да темељиш, давно су то векови за нас учинили!
Рекох па да поновим: зови се како ти драго, а пиши се како је право – Србин си, оно најдичније у Црногорцу!