Скот Ритер: Како је у руке Хамаса доспело америчко оружје намењено Украјини?

На основу разговора са бројним обавештеним изворима, бивши амерички обавештајац сматра да би преусмерени износ могао да буде чак шест од сваких десет долара помоћи упућене Украјини

Скорија историја показује да је „омиљено“ оружје терориста, или борца за слободу (у зависности од перспективе) била јуришна пушка АК-47. Данас, након такозваног „глобалног рата против тероризма“ покренутог после напада на САД 11. септембра, није неуобичајено видети такве борце са пиштољем „глок 9 мм“ или карабином „колт М4“.

Ово је оружје које плаћа амерички порески обвезник и које се наводно даје снагама удруженим у циљу победе над терористима и/или борцима за слободу (опет, у зависности од политичких уверења посматрача), али оно завршава у рукама ових последњих уместо тога. Очигледно, то није био план Вашингтона. Па ипак, некако, ово оружје стиже у руке управо оних снага које САД и њени савезници покушавају да поразе, пише бивши амерички обавештајац Скот Ритер за „РТ интернешенел“.

Чини се да најновији пример овог феномена укључује Хамас и нападе милитаната повезаних са том организацијом на војне и цивилне циљеве у јужном Израелу. На видео снимку, чија аутентичност тек треба да буде потврђена, се види како се борац Хамаса захваљује Украјини што су им обезбедили малокалибарско оружје, муницију и ручне бомбе. На више снимака виде се припадници Хамаса наоружани мноштвом оружја америчке производње.

Ови видео снимци су узнемирили неке америчке законодавце, као што је републиканска представница Марџори Тејлор Грин која је, непосредно након напада Хамаса, поручила да САД морају да раде са Израелом да би пратили серијске бројеве на било ком америчком оружје које је Хамас користио против Израела. „Да ли је дошло из Авганистана? Из Украјине? Врло је вероватно да је одговор из обе земље.“

Сваки покушај да се одговори на питања републиканке из Џорџије ће више него вероватно открити информације које ће бити непријатне за америчку владу, сматра Ритер.

Израелски премијер Бењамин Нетанијаху је од јуна ове године говорио да се противтенковско оружје америчке производње намењено Украјини појављује на израелској граници. Нетанијаху није рекао како је до тога дошло – корупција је харала у Украјини, а новинар Симор Херш, добитник Пулицерове награде, известио је о стотинама милиона долара помоћи који су преусмерени у руке страна којима првобитно није била намењена.

Ритер, на основу разговора са бројним обавештеним изворима, сматра да би преусмерени износ могао да буде чак шест од сваких десет долара помоћи упућене Украјини. Једно је ако ово укључује новац; сасвим је друга ствар ако ово укључује оружје.

Широка доступност оружја произведеног у САД на глобалном црном тржишту које користе терористи/борци за слободу да би се наоружали одражава лабав приступ који САД заузимају када је у питању пружање војне помоћи странама укљученим у активне борбе. Чини се да су САД више заинтересоване за јачање политичке поруке везане за такве испоруке – да САД активно подржавају пријатеље којима је потребна. Стварни безбедносни аспекти овог напора, међутим, изгледа да измичу већини високих креатора америчке политике.

Ово је постало очигледно у мају 2022, када је Ранд Пол, републикански сенатор из Кентакија, покушао да постави генералног инспектора који ће надгледати и пратити око 40 милијарди долара војне помоћи Украјини коју је затражио председник Џозеф Бајден. Конгрес је предлог сенатора Пола махом занемарио и заузео став „не чујем ништа лоше, не видим ништа лоше, не говорим ништа лоше“ када је у питању Украјина и корупција.

Питање како се америчко оружје нашло у рукама оних којима није намењено већ, што је још важније, против којих би ово оружје требало да буде употребљено а који га користе против америчких савезника, није новост, наводи Ритер.

Још 2007. године, турска полиција почела је да проналази оружје код убијених бораца Курдистанске радничке партије (ПКК) које су САД послале ирачким снагама. Стејт департмент ПКК сматра терористичком организацијом, а Турска је чланица НАТО-а.

Хути су на бојном пољу запленили америчко оружје које је достављено Саудијској Арабији и Уједињеним Арапским Емиратима у сврху борбе против јеменских Хути побуњеника. Део овог оружја нашао се у рукама бораца Хезболаха у Либану.

Оружје које су САД дале бившој авганистанској војсци пронађено је у Кашмиру, код про-пакистанских исламистичких терориста/бораца за слободу који су се, пре него што су убијени у Кашмиру, борили заједно са авганистанским талибанима против САД и њихових авганистанских савезника.

Друго америчко оружје из Украјине почело је да се појављује у Африци, у региону језера Чад, у рукама побуњеника Боко Харама који се боре против америчких војника из Чада, Нигера и Нигерије.

Реалност је да су САД постале један од главних извора оружја за терористе/борце за слободу широм света. Док је Марџори Тејлор Грин у праву што тражи одговоре када је у питању безбедност Израела, дугогодишњег америчког савезника, иста питања се могу поставити о готово сваком програму безбедносне помоћи који су покренуле САД у периоду после 11. септембра.

Чини се да је амерички приступ борби против глобалног рата против тероризма на крају учинио да они које назива терористима буду способнији да изврше акте насиља које америчка политика покушава да заустави. Тужна истина је да Америка, у својој журби да наоружа свет, на много начина завршава као најгори непријатељ својих пријатеља.