Истраживање из Немачке: Русија прави све више тенкова, санкције не помажу

Упркос санкцијама Запада, Русија производи више оружја него пре, објавио је „Франкфуртер алгемајне цајтунг“

Упркос јаким санкцијама Запада, Русија је успела да повећа своју производњу оружја, објавио је „Франкфуртер алгемајне цајтунг“ позивајући се на своје изворе.

Представници немачке и украјинске владе, као и научници из Берлина и Лондона потврдили су ову информацију.

Наводе да санкције имају све слабији ефекат, те да Русија сада увози робу потребну за одбрамбену индустрију скоро истом стопом као пре санкција и да ће вероватно наставити да производи све више оружја.

Министарство спољних послова Немачке саопштило је да је од краја 2022. примећено значајно повећање руске државне потрошње на производњу у војној индустрији. Она сада чини око 40 одсто текућег националног буџета и тај тренд је у порасту.

Саветник украјинског председника за санкције Русији Владислав Власјук потврдио је да се руска производња оружја повећава у многим секторима.

То се посебно односи на ракете, крстареће ракете и дронове.

„Њујорк тајмс“ наводи да Русија тренутно производи 200 тенкова годишње, што је двоструко више него пре сукоба. То је више тенкова него што производе Америка и Европа заједно.

Осим производње, старији модели борбених тенкова су модернизовани и враћени у употребу. Раст производње наоружања је почео прошлог лета и јесени.

Економиста Бењамин Хилгенсток са Кијевске економске школе каже да се број удвостручио на месечном нивоу што се тиче производње ракета и крстарећих пројектила.

Западне санкције имају превише рупа да би ометале руски раст производње. Према информацијама из Кијева, Русија је упркос санкцијама успела да увезе ратну опрему вредну 5,6 милијарди долара од јануара до јуна ове године.

Хилгенсток верује да је већина компоненти из Европе и Америке стигла до Русије заобилазним путем, вероватно преко Кине.

Велики део робе долази од западних компанија у Немачкој, па сматра да власти у Берлину још нису схватиле да морају да ураде више.

Ипак, сматрају да би руска одбрамбена индустрија могла још брже да расте, ако би имала више уређаја за дигитално управљање. За отклањање овог „уског грла“ Русији је потребна и западна технологија и новац, тврди „Франкфуртер алгемајне цајтунг“.

Зато је Запад ограничио цену руске нафте која може да се купи за највише 60 евра по барелу.

Међутим, Русија је у последње време све успешнија у испоруци нафте на тржиште заобилазећи западне препреке. И Кијев је признао да су руски месечни приходи од нафте и гаса поново порасли између фебруара и августа упркос ограничењима цена – са 12,1 милијарде долара на 17,1 милијарду долара.