Никад морбиднија акција Запада: Не знају да Србима дан жалости траје док на Косово не дође слобода

Таман кад смо помислили да смо у антисрпским кампањама све видели, нешто ново нас изненади. Овога пута, Србија је окривљена јер је прогласила Дан жалости због побијених грађана ове земље током крвавог викенда у Бањској, на Косову и Метохији. Звучи надреално, али и то се десило.

То што је, од Едија Раме, преко ЕУ мастиљара, до западних аналитичара, српских лидерчића и незваничних медијских „извора“, све право у око погодио дан жалости, говори о монструозној фази у коју је ушла тотална обавештајна и хибридна борба против Србије.

Следећа фаза је, дакле, да Србија не сме да ожали своје жртве. Да Србија не сме да помиње да су припадници њеног народа убијени. Да Србија не сме ни да сахрани своје сународнике. Да не сме ни свећу да им запали.

Морбидна акција против Србије

Никад ништа морбидније није се појавило у јавности него сама идеја да се критикује и политизује проглашење Дана жалости због мучког убиства тројице Срба, али и албанског полицајца који је такође био грађанин Србије.

Отворено и бесрамно, на то се острвио Еди Рама, албански премијер, у овом случају само као фронтмен и представник једног колективног става Запада према убијеним Србима у Бањској.

Рами су се придружили чак и неки мизерни политичарчићи у Србији, непотписани новинари опскурних текстова, јадни аналитичари којима су пуна уста миротворства, а боли их жалост због убијених људи, чак и кад постоји основана сумња да су ликвидирани пошто су се предали.

Неке будале су, чак, изнеле потпуно отворено и без срамоте тезу да је суштина дана жалости, да се одложи фудбалски дерби Звезде и Партизана, јер црвено-белима не одговара судија и термин утакмице, а не туга за убијеним младим људима.

На друштвеним мрежама повела се и читава малоумна кампања да се исмеје дан жалости, да се обесмисли и живот тих младих људи, а камоли њихово убиство под изузетно сумњивим околностима.

Шта је поента тих напада?

Да се покаже да је убити Србина на Косову и Метохији, кога ћеркице и синови чекају код куће, исто као и убити пса луталицу у шинтерској акцији.

Да живот Срба на Косову и Метохији нема никакву вредност и да ликвидација и прогон Срба морају да постану свакодневица којој ће сви да се радују.

Да су Срби терористи по рођењу, по презимену, по крсној слави, и да су пожељни и прихватљиви искључиво ако одсеку све везе са Београдом и Српском православном црквом, и ако искључиво поштују одлуке суманутог Аљбина Куртија, ког Запад наводно критикује, а уствари је заљубљен у његово анархо-лудило.

Циљ је да се потпуно замени теза и да се један од српских лидера мистификује до нивоа некаквог фантома који је угрозио мир на Косову, док ту лажну државу већ деценијама воде осведочене масовне убице, трговци органима, идеолошки наследници Адема Демаћија, наркодилери и ОВК терористички бандити.

Циљ је да се Срби на Косову и Метохији, као највеће жртве у 21. веку у модерној и „цивилизованој“ Европи, којима је бесправно и дивљачки отета слобода и државна територија, прогласе за кривце и џелате.

Циљ је да се без икаквих последица и реакција свакодневно хапсе и пљачкају Срби, да се српској деци под браду прислањају оштри ножеви, да се српским сељацима убијају свиње и краве, да се у српским светињама Богородици копају очи, да се у портама манастира подижу јавни клозети, а да се верници и поклоничке групе проглашавају за терористичке јединице.
Добро је што је Србија прогласила Дан жалости после крвавог викенда у Маленој Бањској. Иако није ни знала шта ће то да изазове.

Многи су после те одлуке показали свој траг и своје намере. Они не знају, да ће, суштински, симболички и метафизички, у Србији трајати дан жалости све док на Косову влада ово зло.

Али, и то ће проћи!