СВЕ ЈЕ БИЛО РЕЧЕНО НА ВРЕМЕ: ПОВОДОМ НОВЕ ВАКЦИНАЛНЕ ПРОПАГАНДЕ У СВЕТУ И КОД НАС ( ПИСАНО 2020. ГГОДИНЕ )

22.09.2023. - 11:11

Фото: EPA-EFE (Massimo Percossi)

Монах Павле Светогорац

биолог, доктор медицинских наука

у области молекуларне биологије и биомедицине

ВАКЦИНА ПРОТИВ ВИРУСА КОРОНА И РАСКРИНКАВАЊЕ МИТА О ЊОЈ

С тугом и недоумицом посматрамо како се дешава нешто чега никад није било у историји човечанства. У име „љубави“ према старијим људима и онима који спадају у „ризичне“ категорије планира се вакцинација свих људи на планети како би с лица земље нестао непомирљиви и невидљиви непријатељ под називом корона вирус SARS-Cov2.

Ево само неких фаза протокола који већ делује у циљу остваривања овог знаменитог догађаја:

Потребни су правни оквири који ће укинути право на лични избор и који ће штитити здравље друштва, које је проглашено за свеопшту добробит и које је уздигнуто на ниво правне категорије (Закон 4675/2020 за Грчку).
Нову правну базу прате ауторитарни поступци владе у циљу обавезног увођења вакцинације.
Стварање потражње за вакцином (заплашивање и „испирање мозгова“) од стране медија који ће доводити људе пред избор: вакцина или друштвена изолација).
Једнострано финансирање израде вакцине с њеним каснијим клиничким испитивањем и производњом у неограниченим количинама, као и њено допремање у сваки кутак на планети на штету истраживања за проналажење и производњу специјализованих противвирусних препарата.

Бизнисмени, новинари, владини чиновници и међународне организације практично свакодневно пропагирају вакцинацију као неки „чаробни штапић“ који ће помоћи да се човечанство врати у уобичајени колосек из периода пре корона вируса. С друге стране, научна заједница (осим елите која се манијакално залаже за вакцинацију) уместо да раскринкава и разобличава ове дезинформације „ћути као заливена“ у вези с оним што свет заправо очекује после вакцинације. Изузев неких светлих изузетака као што је, на пример, професор др Јанис Јоанидис. У ствари, ова пандемија нимало не оправдава вакцинацију у планетарним размерама. Хајде да размотримо због којих разлога.

Изузетно низак процентуални показатељ смртности услед ове болести, као и године оболелих јасно указују на то да вакцинација, кад буде била могућа њена употреба, треба да буде изборна. Овај процентуални показатељ је у датој фази вештачки приказан у већем броју (~2,5%), с једне стране, зато што су у категорију умрлих укључени људи који су имали тешка обољења и који су имали позитивне показатеље анализа на вирус корона, а с друге стране – због сабирања оних који су умрли од корона вируса и оних који су умрли од других болести (не од плућне инсуфицијенције коју изазива SARS).

По недавним истраживањима у којима је процењен број смрти од корона вируса у односу на стварни број заражених људи на основу анализа плазме крви (тест на антитела) у посебно узетом географском региону утврђено је да овај проценат одговара показатељима сезонског грипа (с верованошћу неподударности до 1%).

Треба истаћи да ће се, чак и ако се епидемија врати, као што се то дешава с обичним грипом, здравствени систем с њом ефикасније борити, пошто је већ стечено искуство у борби с овом болешћу (велики број одељења интензивне неге, модернизација и пооштравање заштитних мера, болничке структуре које обухватају и Covid19). Неће бити дозвољено да се понове грешке „италијанског типа“, што ће довести до даљег смањења процента смртности.

На основу горе реченог, чак и ако буде створена безбедна и ефикасна вакцина (што је у суштини прилично тешко имајући у виду биологију вируса корона), њена примена може бити оправдана само за људе који спадају у категорију повишеног ризика, као што се то дешава и с вакцинацијом против сезонског грипа. Само по себи се разуме да примена вакцине према другим категоријама становништва није оправдана, пошто се у већини случајева код деце одвија без симптома. Такође, нема смисла примењивати је на људе који су већ били заражени и који су стекли имунитет на ову болест (позитиван тест на антитела), пошто су већ стекли оно што вакцина може да им понуди.

За разлику од сезонског грипа, вирус Covid19 углавном погађа људе „трећег“ и „четвртог“ доба код којих се развија синдром старења имунитета (immune senescense), односно, снижавање квалитета и трајања имунозаштитне реакције која може бити створена после вакцинације. Дакле, може се десити да активни имунитет који се стимулише вакцином не заштити старије људе који су први „на удару“ вируса корона. Управо ову чињеницу треба разматрати као приоритетну у тражењу противвирусне терапије (уколико је заштита људи у старијим годинама заиста приоритетни задатак).
У вези с горе реченим такође треба истаћи чињеницу да се код болесника с тешким током болести запажа акутна инсуфицијенција плућа која се појављује због патолошког поремећаја имуног одговора (снажна производња упалних цитокина и снижавање CD4 и CD8 Т-посредне имуне реакције). Постоји озбиљна бојазан да ће вакцинација појачати ову компликацију у имуном систему у случају каснијег заражавања вирусом, дакле – погоршаће клиничку слику болести пацијента. Сличан ефекат се запажао код вакцине против вируса корона типа FeCoV, који погађа црева и изазива перитонитис.
Логика искорењивања (eрадикације) заразне болести путем глобалне вакцинације, с једне стране, претпоставља да постоји максимално безбедна и врло ефикасна вакцина, а с друге стране, што је главно, у природној средини не смеју се налазити други носиоци вируса. Другим речима, човек треба да буде једина врста која је подвргнута заражавању овим вирусом. Нешто слично је карактеристично за вирус полиомиелитиса, али се не односи на корона вирус, пошто истраживања указују на то да је вирус настао од слепих мишева. Непозната и противречна остаје средња карика (преносилац?), посредством које је вирус из ареала у којем живе слепи мишеви доспео у град Вухан. У сваком случају, услед глобалне вакцинације вирус може нестати само привремено, што ће означавати узалудно трошење огромних ресурса, пошто вирус у сваком тренутку поново слепих мишева или од посредника-преносиоца болести, али притом може мутирати толико да заобиће постојећи колективни имунитет и да изазове нову пандемију.
Корона вируси као и сви вируси који садрже РНК прилично брзо мутирају, стичу генетску, дакле, и антигену променљивост. Ова променљивост се за корона вирусе додатно појачава РНК-геномском рекомбинацијом због посебно недоследног начина транскрипције вирусних РНК. Код SARS-Cov2 су већ идентификована два облика – S и L ^,. Дакле, сумњиво је да вакцина може обезбедити подједнаки захват свих облика вируса који настају, као и сталну заштиту с протицањем времена. Ова чињеница још једном истиче јавност и првостепеност одабира противвирусних препарата за корона вирус. Највероватније је (и то ће постати питање времена) да ће се једна глобална вакцинација претворити у редовно увођење обавезних и присилних вакцина у целом свету.

Можда је управо то жељени циљ? Можда корона вирус представља дуго очекивани изговор за почетак универзалног преласка на хибридну људску биологију где ће се људско тело бранити, јачати и на крају доспевати у зависност од технологија и дигиталних платформи (као што су генски инжењеринг и дигитално прикључивање) посредством редовних вакцинација? Зашто се диже толика граја око неке вакцине која уопште не обећава много, осим тога, изазива забринутост у научним круговима, а посебно ако буде направљена на брзину и ако се буде масовно уводила? На крају се поставља питање: да ли фармацеутска индустрија служи на добробит човечанству или је тачна супротна тврдња?

Стварност је данас таква да преживи око 99% људи заражених корона вирусом. Акценат (односно финансирање) треба да буде усмерен на то како да се наменски помогне овом броју од 1% заражених који не успевају да се самостално изборе с вирусом уз помоћ фармацетуских средстава (имуномодулатора, моноклоналних антитела, инхибитора РНК-полимеразе, протеазе итд.). Већ први резултати комбинација хидроксихлорокина-азитромицина и моноклоналних антитела усмерених на површински гликопротеин вируса S уливају прилично велику наду.

Разуме се, у оквиру антивирусне стратегије предвиђена је и израда безбедне и ефикасне вакцине. Међутим, како показују анализе, не препоручује се њена убрзана производња ( свега година дана уместо бар шест година) с тако великим бројем тренутно непознатих питања која се тичу биологије корона вируса, а тим пре не сме бити обавезно њено масовно увођење. Овај приступ се може сматрати извесним трагичним научним неспоразумом (ако не и апсурдом) пошто живимо у време молекуларне биологије која има за циљ да обезбеди медицини сепецијализоване (укључујући и персонализоване) методе лечења које све нежељене ефекте своде на минимум. Апсурдно је и бесмислено уводити вакцину за 100% становника на Земљи како би се 1% становништва „заштитило“ од вируса сличног вирусу грипа. Овај приступ је апсолутно ПОГРЕШАН. Ово се потврђује тиме да толико година није био глобалне вакцинације против вируса грипа која би била оправданија, пошто грип погађа све узрасне категорије.

Као разумно биће с критичким мишљењем човек поседује способост да добровољно бира оно што у садашњим условима могу да му понуде медицина и биотехнологије за његово здравље, имајући у виду последице овог избора, пошто интервенција која се односи на човеков организам може имати нежељене контраиндикације. Вакцина није изузетак из овог правила. Избор сваког конкретног човека да се не вакцинише не представља опасност по јавно здравље, пошто не негира право другог човека да се вакцинише и да тако предузме заштитне мере. Потпуно је очигледно да човек који намерава да се вакцинише треба да буде одговоран за одлуку да се вакцинише, пошто управо њему предстоји да касније живи са свим евентуалним компликацијама. Никаква новчана надокнада не може да замени непоправљиву штету по човеково физичко и психичко здравље. Дакле, све обавезе у области вакцинације које се човеку намећу насилно подлежу осуди и казни, пошто представљају злочин против човека кој има права на то да живи тако да се у његово тело не убризгавају сумњиве вакцине. Укидање оваквог права демократско друштво претвара у стадо безвољних и беспомоћних животиња.

На основу горе реченог постаје јасно да закон о обавезној вакцинацији и пропаганда с њим у вези у корист вакцинације против вируса Covid19 немају никакву научну основу. Они не штите, већ напротив, штете јавном здрављу и служе економским интересима великих корпорација и мрачним плановима извесних моћника, „универзално – глобалних грађана“ који желе да владају светом. У коначном исходу, они противрече слободи људског духа и тела. Управо због тога их треба укинути на научно, правном, а пре свега духовном нивоу.

Атмосфера у којој се ове шеме развијају и уводе у живот јесте страх. Средства масовног информисања – застрашувања брижљиво стварају и подржавају ову атмосферу. Страх је моћна сила која на човека утиче изнутра. Страх може да парализује вољу, а може и потпуно да је уништи и згази. Питање је у ком правцу се усмерава човеков страх. Ако се усмери ка Богу – Једином Којег треба да се плашимо (Лк. 12, 4-5), човекова душа стиче просвећење, смелост и јеванђељску храброст коју нам је Спаситељ заповедио: „Дерзајте (јако) Аз побједих мир“ (Јн. 16, 33), то јест, да се не плашимо, јер је Он победио свет. Ако пак човекова воља буде усредсређена на фобије овога века, човек ће постати још анксиознији, збуњенији и плашљивији: „Тамо убојашасја страха, идјеже не бје страх: јако Господ в родје праведних“ (Пс. 13, 5): уплашиће се тамо где страха нема, а Господ је у роду праведника. Није случајна ни намерна десакрализација Тајне Светог Причешћа помоћу које неки покушававају да експлоатишу људски страх како би учврстили мит о вакцини. Управо то се дешава дуги низ векова с разноразним измишљотинама за које не постоји логичко објашњење.

Сваки пут кад се поведе реч о пљувачки, кашичицама за једнократну употребу и свим што има везе са Светим Причешћем, сетим се чуда исцељења слепог од рођења (Јн. 9). Господ је учинио радњу која је била „неприхватљива с хигијенске тачке гледишта“ и тако је даровао вид слепцу! Он је помешао Своју пљувачку (која се сматра средством за преношење вируса и бактерија) са земљом (извором милиона микроба), направио је смесу и ставио ју је на очи слепца (приликом додира земље и пљувачке са слузницом очију у њу је обавезно требало да продру микроби и да изазову упалу). Међутим, знамо да се десила потпуно супротна ствар, слепац је прогледао! И то не може да понови ниједна наука. А кад би се нешто слично десило данас, поред тадашњих фарисеја међу онима који би оптужили Христа нашли би се и неки ограничени инфектолози. Од свег срца желим да их Бог удостоји да спознају моћ ове највеће Тајне у свом искуству. Господ је близу и позива их на Своју свету Трпезу. Само, никога не вуче код Себе на силу…

<>17. мај 2020. г.

ПРЕВОД: МАРИНА ТОДИЋ

<>Линкови:

https://www.nature.com/articles/s41467-020-16256-y

Слободан Владушић: Мегалополис и Трамп

Запад нема оружје којим може да се супротстави Путину – нека размисле шта даље

Кадиров: Хтели су прави рат – ево им га