Навршено 30 година од некажњеног масакра над Србима код Дрниша

Сутра се навршава 30 година од још некажњеног злочина над српским цивилима у Мирловић Пољу код Дрниша, које је 6. септембра 1993. године убила и масакрирала диверзантско-терористичка група из састава Хрватске војске, саопштено је из Информационо-документационог центра „Веритас“.

У овом злочину масакрирани су пет жена и два мушкарца, од којих је троје било старије од 80 година, а напад је, према информацијама „Веритаса“, извела Девета бојна „Рафаел витез Бобан“, ХОС-ова јединица која је названа по усташком пуковнику и генералу из Другог свјетског рата.

Ова јединица била је у саставу 114. бригаде Хрватске војске, којом је командовао Марко Скејо из села Ружић код Дрниша.

– То је исти онај лик који је годинама на државној прослави „Олује“ у Книну, без икаквих посљедица, марширао са својим црнокошуљашима, са усташким амблемима на униформама, узвикујући усташки поздрав „За дом спремни!“, осим ове године, када га је полиција, иако је био позван од организатора, хрватске Владе, невољно спријечила да уђе у Книн, вјероватно због овогодишњег предсједавања Хрватске Међународној асоцијацији за сјећање на Холокауст – навели су из „Веритаса“.

Тог 6. септембра 1993. године у 6.30 часова у село Мирловић Поље, које се налазило под контролом власти Републике Српске Крајине, упала је диверзантско-терористичка група из састава Хрватске војске и масакрирала седам српских цивила.

Село је било мјешовитог хрватско-српског националног састава, али је већина становништва, управо због близине фронта, раније напустила село, тако да се у вријеме овог догађаја у њему налазило нешто српских цивила, који су, охрабрени присуством Унпрофора, остали да чувају куће и стоку.

Шездесетпетогодишња Марија Трзин и њена тада педесетпетогодишња комшиница Лјубица Трзин тог јутра извеле су овце на испашу и када су почеле падати гранате по селу склониле се у подрум једне куће.

Оне су, чувши куцање на подрумским вратима, кренуле да провјере ко је и чим су се отворила врата хрватски војник је у подрум убацио бомбу, која је на лицу мјеста усмртила Лјубицу, а Марију тешко ранила.

Тек увече Марију је пронашла група српских војника, одвезла је у книнску болницу и тако јој спасила живот.

Цивилна заштита Републике Српске Крајине сутра је дошла у село у пратњи припадника Цивилне полиције УН ради асанације терена и, осим тијела Лјубице Стеванове, пронашла и тијела осталих шест цивила.

На згаришту својих кућа пронађени су запаљени лешеви шездесетседмогодишњих Милана Бибића и његове супруге Василије, као и педесетшестогодишње Лјубице Трзин, које је још догоријевало, док су тијела осамдесетшестогодишњег Боже Бибића, његове осамдесетједногодишње супруге Божице и осамдесетшестогодишње Марте Шарац пронађена код сеоске локве.

Убијена Марта Шарац је сестра рањеној Марији Трзин, чији је муж Илија /1924/ погинуо у фебруару 1993. године у родном селу од испаљене гранате са хрватских положаја.

Тијела су одмах сахрањена, а десетак дана касније ексхумирана у присуству војних посматрача УН и војног љекара британског батаљона у саставу снага УН, док је тијело прегледао судски вјештак Жељко Каран из Бањалуке, који је сачинио комплетан налаз у који су имали увид и представници Унпрофора.

Иако се овај догађај одиграо пред очима многобројних припадника Унпрофора, до сада, ни пред међународним ни пред домаћим судовима, нико није процесуиран за злочин над Србима почињен у Мирловић Пољу.

У новембру 2011. године „Веритас“ је Тужилаштву Србије за ратне злочине, на њихов захтјев, доставио сву расположиву документацију за овај злочин, а то Тужилаштво је, након спроведеног преткривичног поступка, предмет уступило хрватском тужилаштву, пред којим се истрага и даље води против НН.

Због неефикасности истраге пред хрватским правосуђем, породице убијених правду траже, на основу члана два Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода, пред Европским судом за људска права у Стразбуру.

У Мирловић Пољу је 1991. године живјело 188 Срба, а данас ниједан.